Delo

КРНТИКА Н БИБЛИОГРАФИЈА 517 требити и за израчунавање обичних ннтеграла п за разнолике граФичке рачуне. Друга расправа садржи неколико нових општих интегралних образаца, помоћу којих се могу изтачунавати извесне класе одређених ин теграла. и. Мјсће1 Рећгоујсћ. 8иг 1а Пипаип^ие с1еб геасИопз сћјтј^иез Ното^пев ауес с1е°'৑ешеп1; оп аћаогћНоп (1 е сћа1еиг. (Рад поднесен Парнској А::адемији наука и штампан у Сошр1;е8 КепДиз с!е ГАса(1ет1е (1ев Всјепсез А Ни 14 Ји1п 1897. Рап8.). Предмет је расправе математичко тражење кинетичких закона по којима се збивају хомогене хемиске реакције, што ослобођавају или апсорбују топлоту. Нађенн математички резултати таквог су облика да нм се тачност може неиосредно опптом вериФиковати. 0 овој расправн реФерисао јеПариској Академији Францускп хемичар г. ВеИће1оУ И. ЛЛ СЈ II А- 13 А' У претнрошлој свесци „Дела“ на стр. 138. има под текстом напо>мена: жИз овога сс види колико греши реФеренат „Дела“, рекавши приликом рецензије о српским нреводџма „Краља Едипа“ да је ова драма беа икаквог морада.“ Та је напомена некоректна у колико и сам Екснер кажег да Едип по модерним појмовима ннје крив, и у колико се израз „морал“ употребљава и у значењу „нравоученије“ (кога Софоклов комад доиста нема, пошто му је основна мисао: Смртнн, ма како ваљан био, не мож& добро проћи, ако га богови не воде). 26. Августа. 1Ур1 Задоднила се за прошлу свеску.