Delo

ЈУНАК НАШИХ ДАНА 01 — Ходи, синко, овамо! — рече му Стеван. — Нека жена ту. И поведе га у своју собу. Кад врата отвори покул>а из собе дим од дувана. Старац га пропусти напред. У соби сеђаше неколико л>уди и разговараху. — Господо ! да вам прикажем најбољег друга Славиног а младог нашег научника д-ра Сретена Срећковића — рече Стеван, Сви пренуше. Сретен познаде скоро све. Беше ту министар полиције и Финансије и неки саветници. На једанпут му се врати сва снага. С места поче он своју улогу. Они га примише врло лепо и пријатељски. Стари Стеван дотури му столицу те седе, па га онда ионуди дуваном... Чудан израз беше на лицу Сретеновом. Огледаше се ту и покорност и достојанство ; и баш тим изразом он на први поглед поче импоновати. Први поче разговор министар иолицпје. Беше то човек у шесетим годинама, гломазан као папуџијска чизма, пун, ћелав. више војничка него грађанска природа: научио је да слуша и да заповеда. Слушао је старијег без поговора а од млађих је то исто тражио. Није имао своје памети; вазда је слушао другог који је би иоле био дрскији, али је хтео вазда да покаже како је то његово. Сретен га је врло добро окарактерисао у своме бележнику. Мислио је да је за све подобан. Да му владалац рекне да буде митрополит, он би салутирао по војнички и рекао: „разумем!” па би отишао, навукао мантију и био митрополит. Веровао је да указ даје и подобност за сваку службу. Звао се Марко Марковић. Министар Финансија, Бојанић, беше скоро такав исти. Сва разлика између њега и Марковића беше у толико шго се овај није хвастао пословима које врши и вазда је признавао да му је у овом помагао овај или онај... Министар Марковић стаде распитивати Сретена о школи у којој је учио, о науци, о ^запту” — то беше његов израз — који се над млађима врши, иг.п. Сретен одговараше на