Delo

ЈУНАК НАШЛХ ДАНА 63 — А... ви нама овде требато! Овде ћу ја вас поставити. — То би било добро! — рече Сретен скромно. Мени би Београд учинио много због праксе. — А шта велиш, Марко, да му дадемо болницу? — рече Стеван. — Врло добро! Болницу ћу ја вама дати, г. докторе! Ту ћете имати широко поље за своју праксу! Сретен се диже, поклони, се дубоко и рече: — Хвала вам, г. министре! Ја ћу учинити све да се не покајете што сте ми то учинили!... Поноћ је била превалила кад се Сретен вратио у своју собу у аСтаром Здању.” С каквим ли је осећањима изишао а с каквим се враћа у њу! Био је готово раздраган. Све, ама све му је за руком пошло. Хтео је убедити кога треба: да је патриота, да је скроман, да је некористоњубив, да је научник, и — убедио је! Хтео је да се не потуца по паланкама. хтео је велики положај одакле ће бриљирати — сад је све ту!... Упали свећу и задовољно седе на диван па стаде правити цигарету. — И у несрећи има среће! .. Вечерас сам био као убијен а сад... Добро је!... Најпосле, не може се све ни имати!... Па шта?... Даница... Даница... Иванова!... Па ако!... Зар не може бити и моја ?... Љубав!.. Којешта! Кад буде моја онда... онда... Треба бити реалиста! Шта вреди живети на земњи а мислити с небесима?... То нека чине будале као Милан, а ја треба да се стидим таке слабости!... Да, то је био тренутак слабости' Ја треба да се чувам од њих! Зар ја немам јасан циљ и опредељен^пред очима ?... Напред, напред! Све остало нека пада!... Кад се-попнемо на висину лако је после!... Повуче неколико густих димова... — Даница!... прошапута и опет онај незнани бол. — Па шта?.,. Шта ми вреди сад? И шта је вајде што ја њу волим «ад она мене не воли?... Даље, даље госпођице!... Треба мени писати надгробну реч Слави!...