Delo

74 Д Е Л 0 — Ето, то је!.. И тако им прође четврт сахата у таком разговору, онда се гости дижу и праштају. — Хвала вам! — вели домаћин. — Хвала и вама! Заповедајте и ви код нас! — С драге вол>е! — Добар апетит! — На исти начин!... Још се по једанпут рукују и онда се разлазе. У путу жена мужу исприча све што је опазила као недостатак у намештају. — Зар се онако намешта соба ? Па поручила намештај из Беча!... Јадни онај човек, гледам га само како се усукао!.., — Баш ми је неки ћеФ што нам је дошла. Гледам је како гледа у канапе па само што није пресвисла од муке!... вели госпоја Стана своме мужу пошто гости одоше, — Е, шта ћеш! Него, хајде унутра, може још ко доћи... И г. Стојшићева кућа, као отменија кућа београдска, живела је тим животом. Нарочито сада, од како се Даница за Ивана испросила, беше у тој кући недежом и празником читава јурија. Г. Стојшић, стари оџаковић — Београдчић — имађаше вазда рођака; а као чиновник вишег ранга и пријатежа Сваки ти је то сматрао за дужност да «учини Физиту,” и честита родитељима зета а лепој Даници вереника. Јеши су долазили а други одлазили И г. Стојшић и г-ђа Стојшићка спадоше с ногу дочекујући и испраћајући. — 0 то је врло лепо, врло лепо ! Ја велим моме Макси; г. СтоЈшић лепо удоми своје дете !... Нека им Бог да само лепа живота и здравља ! — Хвала ! — одговара Стојшић. — ИзЕОлите сести. За Максом и Максиницом дођоше Тоша и Тошиница. — 0, прија Лепа ! Не умем ти казати како сам се обрадовала ! Баш ја месим питу с месом —• Тоша знате воли питу с месом — а он дође. «3наш ли — вели — жено шта је ново?” — «Не знам човече!” Ми се, знате, тако зовемо: он мене: