Delo

Д Е Л 0 82 изгледа само стога, што је иротпвност јаче пстакнута, јер је ово један од екстремних случајева ове врсте, који су као такви ретки. Међу тим ова иста појава у блажем облпку врло је обична те с тога није нн чудновата. Она је, управо, битпа особина свих људских створова. Очевидно је, да овде имамо посла са дететовим урођеним особинама. А, што се њих тиче, ту важи данас као опште признато правило. да човек нити је већ по самом рођењу рђав и склон само на зло, као што нас учи средњовековно веровање, нити је по све добар, као што бн да нас убеди Русо. Науком је данас утврђено да дете о рођењу доносп на свет склоности и за добро и за зло. То му је насљеђе како од оба родитеља тако и од ранијнх предака, па п од целога човечанства. Дете личи и на своје родитеље и на безбројне своје претке не само телом но и духом, на и срцем, онако исто, као штоједна биљка наличи и нзгледом и родом не само на ону из чијег је семена изникла већ п на све бнљке исте врсте које су од памтивека иостојале на Земљн. Сви смо ми, колико год нас је под небом , смеша од добра п зда. У свима пама нма нечега анђеоскога и нечега сатанскога, нити има под Сунцем људскога створа, који бн био или само добар или само зао. А, какви смо ми такве и урођене особине предајемо своме породу у насљеђе. Али, с погледом баш на овај општи закон, чнни се у први мах да је горњи случај са Катицом неприродан. Њени су роднтељи добри Онн ,и делом ц речју показују најнежније саосећање према сиротињи , немоћнима и онима који у чем год пате.“ Па, иорађа се сад пптање, откуда она рђава жица у њеном срцу , откуда опда опака особина њене душевности ? Прцродних узрока за то може бити више. Ире свега као урођене особине преносе се на пород само оне које су стварне, а не и оне привидне. Ко може сад овде знати из каквих побуда потичу дела и речи у Катичиних родитеља ? Зар је мало њих којима са усана тече мед а на срцу пм лежи јед, и оних који чине доброчинства само рад света и из сујете? Ко може знати да на пример Катичипа мајка није по свом унутрашњем бићу баш слична са детињпм рђавим особпнама, но она те своје особине вешто прикрива пред светом спољашњом углађеношћу и извештаченом љупкошћу, чему њеп муж својом Фактичком добротом срца још више даје несумњив изглед? — То је једна могућност. Друга је могућност да је мати добра срца, блага и љупка, али фактични отац детињи да има оне опаке особпне срца, и ако се оне по спољашњем држању његовом не могу лако запазити. — Трећа је могућност, да је ова рђава жица у срцу детињем нека врста атавизма, т.ј. особина неког ранијег претка материпог или очевог. - II тако даље. Узрока може бити још више, само свакојако није ова нојаванеприродна, као што се на први поглед чинн да је.