Delo

84 Д Е Л 0 * Треће је питање: Којим средствима треба радити на иоаравци и сиасењу овога детета и ко то да ради ? У одговору на прошло иитање дат је већ у главноме и одговор на прву половину овога питања. Једино средство је овде: паметно и брижљпво васпитање. Алп, никако се не сме сметнути с ума, да није овде довољно да васпитање буде само брижљпво, већ да мора бити и иаметно. II најбрижљивије а непаметно васпитавање даје рђаве резултате — то је узрок, што се после многи буне протпв васпитања уопште. Тако би у овој прилицп бпло непаметно васпитање, кад би се предузело, да се ово дете лечп карањем, грдњом и бојем. Тиме би се оно могло нагнати само да боље крије своје необичне прохтеве, али срце његово не бн се тиме преобразило. Непаметно би било, исто тако, кад би се употребнло као васпитно средство празноверно и религиозпо застрашивање. Њима би се могло учинити да се необични дететовп прохтеви у неколико угуше, али кад бп с годинама дошла већа увиђавност, изгубио би и овај страх своју моћ, те би она зла страна срца избила опет на видик, можда јаче но и пре, само у сасвнм друкчем облику. Непаметно бн било „лечити“ ову дететову махну срца спољашњом углађеношћу и непрестаним опоменама „шта ће рећи свет.“ II при најбрнжљивијем оваквом васпнтању рђава страна срца остала би као што је и била, а само би се начин њенога испољавања изменно п добпо би углађен облик. Од овако непаметнога васпитавања, па ма оно било најбрижљивије, не би могло бити ираве, стварне поправке. Паметно би, наиротив, било утицати на дете тако, да оно поступно увиди своју махну, па да само добије тежњу за поправком. То је до душе тешко извести, али није немогућно. Пре свега требало би овде утицати на дете иримером. Он је најмоћније средство у васпитању уонште, па и овде. Примери бн морали бити разноврснн. Једни нека су у раду и држању родитеља п других, које ће дете посматрати; други нека су у самом раду дечјем. Од особите би важности било, кад бн се удесило да дете само претрпи муке н болове од туђег наспља над њим, алн да опо не опази да је та ствар удешена. — Уз пример морале би се придружити иоуке, које би изазвале праву увиђавност. Оне би се морале .заснивати на примерима. А овде би се могле врло корнсно упрегнути у службу и оне осетљиве жице Катичина срца кад се прнча о страдању других од других. Неколико удесних примера, који имају сличности (али не н истоветности) са дететовим иоступцима, испричаних у згодно време а зачињених кратком али једром иоуком, довели би дете до увиђавностн, до сазнања његовога зла, којега оно нема. То би изазвало у детету неку врсту кајања. Кад оно наступи,