Delo

ПРОКЛЕТА ГОМИЛА ПОЕМА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА ОД ИВАНА ВАЗОВА ПРЕВЕО С БУГАРСКОГ НИКОЛА БОГОСАВЉЕВИЋ Љубио је млади Камен Лепотицу Цену, II живот би радо дао За реч једну њену. Али не, што она има Ђердан око врата, Сукње многе свилом ткане Три низа дуката; II не с тога, што је њезин Отац кмет у селу, Ком имање запремнло Околину целу: Него што је добра срца И чељаде здраво, II што пма дивне очи Као небо плаво. А Согаства он ће имат’ Док ради овако, Јер млад и здрав док је човек Све му пде лако е Ад? ко хоће да се женит Нек пазп шта радн, Да му после рђав избор Живот не ојади. II Цена је за драгана Камена избрала, И њему је с главе своје Нрвом цвеће дала. На седељки и у друштву Увек су обоје, А празником у сред кола Играју њих двоје. 11 на извор кад одлази Носећи тестије, Он је чека, да баш од ње Хладне воде пије. Јутром, кад се сунце рађа, Он већ ту се јави, II у вече ту је чека Дршћућ’ од љубави.