Delo

в8 Сваког дана на извору Са њиме сн била; Он за тебе није, пити Мени одговара Он је голаћ, просјак, рита Што му нема пара; Он не може зет мој бити, К’о што сам ти рек’о Докле ја по свету ходим II зовем се Цеко!“ Тужи Цена плавоока II уздише често, Свака радост и осмејак Код ље давно ирест’о. По воду је на студенад Внше не пуштају, II Камена, као пређе, Да впди — не дају. До њега се ни у коло Не сме да ухвати, Нити ма где са Каменом На само остати. Јер од оца страх је хвата: Како се он спрема; Зло ће битн њој и њему, Јер тај шале нема. А Камен се опет чуди, Крв му се смрзава: Што је Цена тако љута, Што га избегава. Кад је нађе и упита. Одговора не да, И у колу кад је ћути II крадом га гледа. На срце му тешко паде, Помисли: умреће, д е л о Девојке га задиркују, Што га она не ће. II због тога мати му се Забринула јако : „Не тугуј ми, сине мили, Прегорећеш лако. Цена кћи је богаташка, Прилнка није ти, Има јоште девојака, Које ће те хтети. Већ изберц другу, синко, Каква теби треба; Ти невесту нађи себи Из наших колеба.“ „Ох како ћу другу љубит’ ? Срце ми је тамо... Ох, не дирај, остави ме, Тешко ми је, мамо.“ II замишљен ходи, лута. Нпт’ му се што мили, II његова младост. снага Пропада и цвили. Он би хтео да искаже Колико већ страда, Али не зна јаде евоје Коме да изјада. Не ће својим друговима, Не сме девојкама... Кад у вече једном нађе Цену нод врбама. II за руку он је узе II смућсп упита: „Што ме, Цено, заборави, Што си ми љутита? Што не мариш више за ме, Сиромах сам је ли? Ох за тебе, Цено, свет ћу Придобити цели!...