Delo

НАРОДЊАК 423 Желио сам, кад бих могао да се осветим читавоме свијету, па да све смлавим и смрвим у прашину. У томе часу нешто ме жацну у прсима, а уз грло осјетих, као да ми нешто врело гмиже. Отворих уста, а оно навали — крв. Бацао сам н бацао непрестано, док најиошље не ослабих и онесвјеснух. Кад сам се освијестио, опет сам био у душеку. Рекоше зга, да је болест опасннја него прије и да морам бити миран. За чудо — ја сам их послушао и умирио се. И опет ми се јавила жеља да живим. Хтио сам да живим па макар ме читав свијет презирао, макар се дигло и мало и велико, да ме обори. „Хоћу да живим!“ „Хоћу да живим!“ говорио сам једнако, те молио и преклињао. оца, да зовне не једног, него два три доктора да ме спасу. Живот је ипак сладак! помислио сам тада и заклињао се: ако преболим, да ћу друкчије знати живити. Отац ме је послушао и довео докторе. Они ме прегледаше, наредише како да се владам и ево, опет сам се почео мало по мало опорављати. Истина, бацао сам крв још два три пута, али и то ће престати. Ово ти сада пишем тек да се не заборавимо, а надам се, да ћеш ми наскоро одговорнти. Братски ти поздрав, од Стеве. Драги Јово, Мостар, 8. маја. Наредише ми даиас, да не смијем излазити из куће. Хм, баш глупо! А на пољу је тако диван дан! Сунце отскочило на сред неба, па се чисто смјешка и као да ме зове, да иза^ем. Птице весело цвркућу скачући с гране на грану и гоне једна другу играјући се. Боже мој, како ли су оне срећне! Живе безбрижно, задовољно. Ме^у њима нема партија, нема „господе“ ни ;7простака“; нема богаташа ни сиромаха, — све су једнаке. Не бринЈг се данас за сјутра; има неко више бпће* што се стара за њих да не скапају од глади.