Delo

ш д к л о Не смијем напоље! Па шта да радим? Да читам? Добио сам неколпко нових књига, али се чисто бојим, да их узмем у руке. У преведеннм романима, знам да ће битн срцепарајућих ц страшних сцена, јер наши преводиоцн обично преводе таке ствари и то од најлошијих страних писаца. Да читам опет „приповијетке из сеоског живота“ не могу, јер су ми постале досадне. Ту су све обичне теме: како се двоје воле, па им родитељи не даду да се узму и т д. и т. д „Оает то али мало друкиије^ што ’но рекао бесмртни Вук. Но осим тога наши приповједачи хоће силом да изведу ефекат, па им вазда несретно излази за руком. Изузевши њих четворицу, — мени се ни један више не допада. 1Пто се пјесама тиче — не чнтам их. Човјек своје мисли окује у стихове, па већ не врпједе! Ипак по каткад узмем Т>уру и Војислава. Ших најрадије читам. Осим тога радо бих читао и критике. али наши критичари, изузевпш опет и њих четворицу, — сви су почетнпци и неспособни за тај посао. Они имају своје калупе, па што не може на тај калуп, то и не вриједи. Тгапп^ оћег ЛУаћг! вели Швабо. Но ја и не примећујем. да сам се заговорио, па почео да пишем о ономе, што тебе можебит’ неће занимати. Тебе опет вшпе занима кафана и карте. То ми се не допада, никако не допада... Туђинци боље помажу своје књижевности него ми... Сад не знам, шта да радим? Само овако мислим и иремишљам о свачему и све ми криво. Силом хоћу о другнм стварпма да мислим, јер ми је иначе у памети само болест. „Болестан сам! болестаи сам!“ то ми једнако звони у ушп.ма. Болестан богме и то не лахко. Но да ли ћу умријети? Зашто да умрем? Та још сам млад, врло млад, још ни жнвнтн ннјесам почео. Не, ни Бог не може допустити да умрем. Ја сам ти већ двапут напоменуо, како ми је живот омилно. Јест. Хоћу да живим! Хоћу да живим! Живићу барем толико, док видим Српство срећније. А кад ће бнтн срећно ? Кад се уједини! Дабогме, то је дивно! Може лн ишта дивније битн од уједињења ? Хе, *али сви веле да је то тешко... тешко, а зашто? Нек се пролије крви, доста крвн н то ће се 110стн1п1. Из крви