Delo

426 Д Е .1 0 пјевам од радости. Сузе ми полетише низ образе и загрлих Перу. — Ти си опет, мој добри друг мој брат! — рекох и почех га љубити. Но у исти мах Пери сијевнуше очи и он ме загрли. али тако чврсто, да ми кости почеше пуцати. Ја хтједох да се мало ослободим, али ме он стпште још јаче и поче привлачити себи. Једном руком обави ме око врата и стиште тако јако, да осјетих, како ми нестаје даха. „1Нта? Он хоће да ме удави?“ помислих у себи и хтједох да викнем, али ни гласа не могох пустити. У грлу ми поче кркљати као самртнику и т још само један тренут, па ме није. Очајно прикупих сву снагу п хтједох да се одупрем, али ме у исти час нешго удари. и ја се — пробудих. Био сам лупио главом о зид. Једва сам могао да се приберем од овога сна. Још као да осјећам, да ме врат боли од стезања, а костн ми поломљене. Погледах на јастук, а оно на њему мало крвн. Сигурно сам је у сну избацпо. Подупро сам се на лакат и гледао у крв. 1Гудно је човјеку, кад пред собом гледа своју рођену крв. Хиљаду мисли пројури ми кроз главу. Зашто баш да сам је избацио? Зато, што сам болестан. А зашто сам болестан? Толпко још људи има на свијету, па зашто баш ја да се патим? Је ли то иравда божија ? 0, и Бог је често, често пута врло неправедан. Ето на пр. некога убије капља, или иогпне од пушке, па је за час готов , а неко се мучи дуго и дуго. А можда је онај што је лакшо умро, почиино више зала иего му је длака на главп , а овај други можда је најчеститији човјек... Да! И ја, ако морам умријетн, најволи бпх напрасно... Збиља, сад сам тако зажелио да умрем иа Косову гдје н Милош. Не знаш како бих се радовао, да видимо Косово! тужно алп и славно Косово... Гледао би Ситницу, како се внјуга п бјеласка као змија... И ту бнх проплакао и запјевао; тужио бих и радовао би се... За данас је доста. Збогом Стево.