Delo

35 ФАЛБОВИ КРИТИЧПИ ДАНИ 2. и 10., 1895. био је 2. и 11. и 1896. пао је максимум , 14. Просечно узев, максимум за ових девет година пада 7. дана периоде, дакле ван критичне пентаде, у антикритичној половини на самој граници са критичном половином. Сви ови подаци воде истоме закључку , да овде имамо посла са тако променљивим елементом, да се на основу података за девет година без сумње не може извести у свему тачан закључак односно понашања честоће олујина према „критичним данима.“ Ну из овога се ипак изводи, кад ни деветогодишња пе* риода није довољна да јасно престави утицај „критичних дана“ — онда тај утицај мора бити врло иезнатан. Кад би тај утицај био довољно јак, он би се морао истаћи ако не баш у свакој појединој периоди, а оно извесно бар у просечној вредности од прве три године за које је време било 74 критичних периода т. ј. две године по 25 и једна са 24. Тај би се утицај на сваки начин морио показати у низу посматрања за девет година или за време од 221 критичне периоде. У место тога ми смо на против нашли за ово време апсолутну једнакост олујина у критичним и антикритичним данима. Поглед на таблицу V указује нам на неки незнатан утицај Месечев за време „критичних дана“ на честоћу олујина. 14 ако је тај утицај сасвим без пкаквог значаја (0.08°'о) да се на њ не може ослањати никаква прогноза, ипак је у начину, како се ови резултати у опште добијају —■ како смо ми у овај мах и поступили — показано, како се егзактним путем може доказати извесан утицај, кад би га било. 3. Распростирање падежа према критичним данима. Да пређемо сада к претресању падежа на исти начин којим смо се и до сада служили. г. Фалб захтева за критичне дане „повећање падежа.“ Ми сматрамо да се то може поја. вити на два начина: простирањем преко већих просторија н већом количпном падежа. С тога ћемо испитати оба ова начнна „повећања падежа“ сваки за се. Пошто иак овај други начин кад је у највећим размерама производп поплаве, то ћемо издвојити поплаве као трећу појаву падежа. Почињемо н овде * таблицама. з*