Delo

36 Д Е .1 0 ТАБЛИЦА VII Дан 1 2 3 4 4 6 7 8 9 10 11 12 13 ј 14 15 18»8 440 ‘438 “424“ 397 501 518” 479 393 1 456 486 502 494 425 410 (323) 1889 483 489 471 467 541 513 538 453 509 473 525 476 552 525 (337) 1890 559 520 461 473 484 506 445 460475 467 441 440 452 495 (384) 1891 570 438 400 444 505 507 494 540 513 518 543 541 516 559 (359 1 1892 491 489 418 421 552 549 583 542 487 500 596 627 581 532 (348) 1893 568 517 669 614 549 5б6 513 551 574 580 416 428 589 501 (498) 1894 463 510 543 043 005 552 535 619 565 583 541 551 532 520 (442) 1895 610 619 588 697 670 614 552 558 541 546 637 585 509 476 (472) 1896 615 516 550 553 566 583 577 589 1 503 623 623 474 502 654 (598> Сума 4799 4536 4534 4709’ 977 ‘4908 4716 4705 4023 4776 4824 4616 4688 4672(37« 1) Ови бројеви преетав.Ђају суме сваког дана изброЈаних метеорол. стација где је било падежа. Из ове таблице не може се ни на који начин одредити ма какав одлучнији утицај „критичних дана*1 на веће распро ■ стирање падежа. Да разгледамо сада какве нам податке дају суме за „критичне“ пентаде и „критичне“ половине: ТАБЛИЦА VIII 1888 1889 1890 1891 1892 1893 1894 1895 1896 1888-1896 укупан број дог. 6686 7352 7061 7477 8116 8133 8204 8674 8474 70177 у крит. пепг. 2363 2535 2275 2551 2791 2587 2772 2818 2725 23363 1 3 укунн. броја 2229 2451 2354 2492 2705 2711 2735 2891 2775 23363 1888 ТАБ.ШЦА IX 3166 3197 1889 8513 35( >2 1890 3230 3448 1891 3760 3350 1892 3865 3503 1893 3639 3996 1894 3911 3851 1895 3852 4350 1896 3968 3960 1896 32704 33165 Из ових података видимо да је „критична“ пентада по просечној својој вредности за 0.23°|о у вншку изнад трећине укупног броја догађања поменуте појаве. С друге стране пак видимо да је „критична ноловина44 према „антикритичној‘1 у мањку за ненгго мање од 1 °|0 (0.7ио). Такав пак резултат најбоље нам иоказује, да постоји равномеран расиоред догађања гори.е појаве преко свих дана у целој периоди. ,,Критичан и дан дакле у овоме нема никаквог особнтог утицаја.