Delo

Д Е Л 0 446 — Разумем те драги мој, али шта ћеш кад то није у нашим рукама! Зар је сваки за оно место на коме је; али кад је тако, мораш му се покорити! Наше је да радимо, да се то сузбије, аш то се не чини галамом него озбиљним радом! Баш да видим шта ми Ранко пише ! И отворивши пнсмо поче гласно читати. / Драгн докторе, Рекао сам, при растанку нашем, да ћу писати. и ево одржавам реч! Хоћеш ли веровати да то чиним са великим задовољством ■са зад мвољством човека којп гладан седа за пуну совру! Па опет, ево ме у забунп не зна1ући о чему пре да ти пишем! Тема има тако много да не знам које пре да се латим! Свуд је код нас поље необделано, свуда требају мушке руке, идеална срца и паметне главе. Немогућно је једном човеку и самим погледом а камо лп делом на свакој се ствари зауставнти! Ти, драги мој докторе, већ имаш своје поље. на коме успешно радиш. Ја бих желео да могу сваком младом човеку тако честитати, као што теби честнтам. Али ти можеш корисно порадити и на другом пољу, а то је на пољу књижевне критике, и ето, о томе хоћу да с тобом што више разговарам, да тп изнесем своје назоре а да саелушам н твоје мишљење. Код нас још нема књижевности. Ово иеколико покушаја што се јавило, то је тако мало, да не смемо ни крстпти тим именом. После Бранка и Његуша имамо још два до трн лиричара и ту смо сталп. 1862. година као да је избацила све, н од то доба ево све ћути. Унраво не ћути: цвркуће се, певуцка со, ама то нису песме. то су празпи сгихови без садржине, то су глупе иричице нуне уздисаја, иа које бн се човек пре могао згадити него сажалиги. Наши књижевни лисгови не само да но осуђују то, него таким песмицама и причицама иупе своје ступце, мислећи да је то начин којим се подиже књпжевност н поставља на здраву основу! Ја не смем да верујем да тп уредници мисле да јо то књижевност н да не знају да пма и чега бољег него што доносе од нреводне књпжевности