Delo

ЈУНАК НАШИХ ДЛНА 447 Мало смо имали прилике да проговоримо коју више о томе, за то ево да износем своје мишљење. Ако се сложимо у назорима ја се могу само добру надати. „Некорисно нема права на уважење“ — рекао је Чернишевски. С те тачке ја полазим свуда па и у књижевности. Стојећи на том земљишту ја и од књижевности тражим да доноси друштву само оно што је корисно. дакле: да нам износи истински живот народни и да нретреса сувремена пигања. Ако тога нема у књижевности онда нема ни ње саме. Код нас изузев два три изузетка — нема, то је чиста ствар. Наши песници живе у неком чудном уверењу, да су они нека виша створења, која су створена за то да љубе и страдају, и да своја страдања испричају зори, ружи и славују или да их даве у вину, и од ова два три књижевна листа, што их имамо, начинише пошту за своја љубавна писма. И према томе видн се гтрво, да већина наших књижевника и не познаје сувремену поезију: друго, да је лажно естетичарско образовање пскварило укус кад све друге потребе човечје ишчезавају пред једном потребом организма, пред љубављу. Ја разумем да је здравом човеку иотребно да подмири своје потребе; разумем да му је потребно и да искаже своја осећања другом човеку али кад та своја осећања штампа у каквом књижевном листу п казује их онима што читају, онда бар треба имати у виду: хоће ли они што читају имати какве користи од тога? Ко није са свим оглупио од реторских правила и естетичких теорија тај ће моћи увидети каква су недоношчад те наше кновеле,” априче” и „црте из живота,” написане по правилима са „заплетом,” „Фабулом”, „моралом” и «тенденцијом”. У њима нема онога што је главно, нема истинског живота људског. Сувремени роман, приповетка и т. д. треба да представљају иетински живот људски; ропство и зависноот човека од свију прилика што му их оставише преживела колена; његову борбу против тих прилика, борбу против политичке и друштвене тираније борбу против незнања и сујеверице, против обичаја и етикете и т. д. Он је постао, са својом истинитошћу и својом психолошком анализом најсигурније средство које нам износи на видик болести нашег друштвеног организма. И ето,