Delo

448 Д Е .10

тај роман савршено је непознат напшм песницима. У штамгш наше нрекосавске браће подиже се глас како наш народ у Аустрији пропада и морално и материјално и објављују награду за књигу у којој би се објаснпли узроци тога пропадања; у Орбији мпнистар јавно на скупштини тврди како се у кнеже вини руши најјача потпора народног богатства — задруга;. државпа статистика хладним циФрама доказује како се народна имовина умањава; по новинама се једнако виче: како се код нас све више шири луксуз, долазе туђе моде и обичаји који наше разоравају а нас упропашћују. И то све читају и знају наши писци „новела,” априча” и ((цртаи из народног живота. и то све не може да их побуди да погледају мало друкчијим очима на тај живот народни, те да виде како баш свуда не игра коло и не звецкају ђердани; како има и других брига много чешћих и озбиљнијих него што је брига за драгим п драгом! Ко је иоле гтроучавао живот он је био кадар видети из каквих малих и незнатних узрока постају тако крупне појаве као шго су опште осиромашење и морално п материјално пропадање народно. Да изиесе на видик тај скрпвени процес и ту борбу -- то је најсветији задатак прав<>г песника! То је моје мишљење, драги докторе. Ја не знам, да лп ћеш се ти са мном у томе сложити, али знам да кад би се нашло једно будно око које би мотрило и оштар критпчарскп нож који бп пемилосрдно касанно педоношчад књижевну да би онда наша књижевност иошла својим правим путем. За то сам се и обратио теби. Размисли о томе па ми. ииши, или још бол.е, приђи одмах делу и почни пословати. Јављај се чешће 16. децембра 18** г. д. твоме Ранку ” Прочитавши гласио писмо он га спустн на сто и заћута. Донеше и каву. Малиша је ћутао и пушио. II каву иопише ћутећи. Најзад Малиша проговори: — Ш га велиш?