Delo

•ЈУНАК НАШИХ ДАНА 449 Што могу рећи Тако је! Треба, збил>а, једном стати на пут овим скандалима у нашој књижевности ! И ]а ћу се свом снагом потрудити да критиком оштром али савесном сузбијемо то зло. — Имаћеш посла! — То знам, али се не илашим! То ће ми створити и непријатеља, али их се не бојим. Мене ће руководити савесност и идеја. и ја ћу мирно спаваги као после купања. — Критика мора бити оштра! — Врло оштра ! — И безобзирна! — Па чак и безобразна ако усгреба! Ја сам у напред уверен да не ћу написати ништа што небих могао потписатн. Критика треба да буде јасна. Она треба да се приучава и да приучава друге да сваку ствар назову њенпм правим именом. ТТТто год не ваља треба крстити именом неваљалства без зазора и без увијања. Треба се еманциповати оног гадног обичаја, по коме се ми, из неке уображене учтивости, устежемо да сваку отеар назовемо њеним правим именом ! Не треба дати ружним делима да прођу кроз свет под лепим именом. н онда ће се много зло , сузбити. 0 , ја ћу за то имати и моћи и дрскости !... — Хвала ти ! — На чему ? То је дужност свију нас! Чинећи то, ја се одужујем ! Критика треба да поправља и пречпшћава укус публике која чита. Мени ће бити доста, ако својим нејаким еилама успем ма колико у томе иослу, јер то ће бити моја заслуга. Вбиља, био се одушевио. Око му је горело неком ватром и беше тако нуно израза да Малиша, с неким великим поштовањем, устаде и пружи му руку. — Ти ћеш учинити ! Верујем ти јер те познајем ! Ти си једини који можеш што хоћеш. А видим да хоћеш то ми каже то твоје око пуно израза !... А сад, пусти ме да идем. И ја сам мало сањалица; пусти ме да сам у овој ведрој зимској ноћи будан просањам о бољим и светлијим данима наше књижевности ! Лаку ноћ ! Па узевши капу изиде. Сретен огрну капут и изиде за њим да га исирати. На једанпут се Малиша окрете. Дедо XVI 29