Delo

455

ЈУНАК НАШИХ ДЛНА Приђе прозору и отвори га Свежа ваздушна струја појури у собу. Онако ознојен он узе капут и огрте па се примаче прозору да дачне свежа ваздуха. Ноћ беше ведра али без месеца. По плаветнилу небесном осуле се звезде па трепере рекао би дршћу од мраза... А ноћ тиха мирна; нека тишина овладала пространством... Отуда, са улице. чује се како лупају окорели опанци патролцијини као да је чизме обуо.. . Нишга друго не нарушаваше ту тишину до неки тих, лаки шушањ као шапат . али неки тајанствени шушањ што није ни од ветра ни од каквог покрета. То је онај тајанствени шапат ноћи што успаввује и застрашава душу нашу... Он се загледа у тиху величанствену ноћ и она испунн душу његову. — Само напред! — Оге му се из груди... Па затвори прозор, мегну још једно дрво у пећ, па пирну у свећу... Крај првом делу. Јанко М- ЈЗеселиновић