Delo

ДВОЈНИII ТРОЈНН САВЕЗ I — НАСТАВАК II Догађаји у Тунису највише су донринијели, да су се пооштрили односи између Француске и Италије. Пошто су Французи за своје политичке и економске интересе добили Тунис, француски листовн нијесу штедили италијанску осјетл.ивост. Њемачка и Аустро-Угарска потпуно су одобравале рад француски, а Енглеска је ћутала и настојала је само да очува нетакнута своја права. Италија се била предала својој судбини и мирно је очекивала, да се познији догафаји развијају редовнијем током. Није ипак никад сакрила своје огорчење ради тог фрапцуског предузећа, које је морало да доведе Француску, по ријечима Гамбете, „аи гап<г с1е ^тапсТе ри188апсе.а Италија се нашла у тешком нолитичком ноложају. Војска јој је била малена и слабо опскрбљена. Каква јој је онда била војска она иије ни по чему одговарала ни потребама нн достојансгву народа од 28 милиона. Било је неопходно потребито да се што боље организује н повећа. У спољашњој политици мишљења се нијесу могла сложнтп Неки су тражили да се настојн живјети у добријем одношајпма са Француском, а према Аустро-Угарској п Њемачкој да односн буду што искреннјп, како бп се тијем припремило земљиште за формални савез. Оваквом иолитиком, мпслнло се, бнло бн се миого користило Италији. Могла се мирно п нолако иаоружати, а да не терети много буџет.