Delo

_

АВОЛГЈИ II ТРОЈПН САВВЗ 4.')7 С друге се стране тражило, да се нрекину свн пријетељски односи са Француском; да се Италија што уже веже са Аустро-Угарском п са Њемачком а са Енглеском да углавп уговор за обрану међусобнпјех пнтереса па Средоземном Мору. Овај други програм најпослије је п нобиједио. И једном и другом програму била је једна тачка заједничка: да Италија прекине старо пријатељство са Француском. Али док су тако мислиле поједине странке , влада је хтјела и настојала да се поново приближн Француској. Фран • цуска влада, на против, није се много обазирала на ово настојање нталијанске владе. Француска се много надала у своју снагу и није, ваљда, ни помишљала , да бп Италија могла заиста да пристане уз век углављени савез између I Бемачке и Аустро-Угарске. Премда се толико надала у своју снагу, увидјела је, како јој не би било на одмет , кад бп јој Италија као сусјед била прпјатељски расположена. Ради тога је према Илалији показала највећу готовост, кад се морао поновитп трговинскн уговор. Међутијем се збише догађајн у Марсељу, који још више огорчише италијанске духове ггротив Француске. II фпанцуска и италијанска штампа не пропустише ту прилику, а да не потакну међ гсобну мржњу. Осим штампе , уличне с-у демонстрације подражавале то запето стање. Кад се у италијанској комори 21. јуна 1881. расправљало о тијем догафајима, министар спољашњијех послова, Манћннп, овако је настојао да ублажи тај жалосни утнсак: „Морамо сви пскрено настојатн, да се духови оиет умире. Морамо запријечнтп, да се ни с једне ни с друге стране нпко не дражи, а морамо особпто да пазимо па иотајне покушаје онијех, који су заједнички непријатељи двају слободнпјех народа. На тај начин п ми ћемо помоћп да се поврате нормалнп односп у Марсељи н измефу француске п италијанске владе.“ Док се тако настојало у Италији, у Француској је још било упливнијех људи, којп су жалили пепрпјатељстао двају сроднијех народа. Почетком јула исте годипе , у француској коморп поднешен је предлог, да се укпне француско послап-