Delo

КЊИЖЕВИОСТ 475 пишу Французи Аттаиз, од чега јс г. Илић шшранио Амос, н он је др■као да је го некн другп градић од јеваиђелског Емауса, чиј се ноложај данас управо и не зна, но онако од прнлнке мисли сс где је могао лежатн. Мајарион (Маћаегиз) лежи према Јерусалиму као Тител према Иригу. само шго је од Јерусалима до Махера било у правој ваздушној лиипји 45 километара, рачунајући и мртво мореШта би рекли, кад би нам неко ирнноведао, како је пут за Тител из Ирига ишао преко Митровице и Руме ? На то питање не треба одговора. А тако псто стојн п са оиисаним путем г Илићевим из Јерусалнма у његов Мајарпон. Да оп се такође слатко пасмејалн. кад бн пам неко рекао, да Тител не далеко лежи од Саве код Митровице, н то је јасно, а така јетврдња г. Илићева, да Мајарион не далеко лежи од средиземног мора. Од Мајариона (Махера) до средиземног мора има у правој ваздушној лпнији 105 километара, и то заједно са мртвим морем, јер од Мајарпоиа (Махера) треба нрво прећи мртво море, пак тек онда доћи до средиземпог мора. Мајариоп је удаљен од мртвог мора само 7—8 километара. Г. Илићева МасФа, није нингга друго него Мизна (М1гра), варош ие далеко од Јерусалима. Истина, постојала .је н МасФа (Манрћа), која се спомиње у апокрипној књизп I. Макабеја 3, 46., но г. Илић није могао нигде наићи, да се из Емауса ишло у МасФу за Мајарион, нити је знао где је она лежала. Она се и не наводн у обичннм манама. Да је г. Драгутипу лако бпло од Мизпе наиравитп МасФу, то је бар појмљиво ! По нрнчању Флавија ЈосиФа, јеврејског историчара из ирвог века но Хр.. у „Старинама Јудејскпм* XVIII. V. ч., Ирод Аитина затворпо .је св. Јована у Махеру, г. Илићевом Мајариону, данашњем Макауру, где му је н глава осечена, и г. Илић мора бити да је где о томе шта читао на у својој песничкој машги, пренео је СтеФапово хватање у Мајарпои, тобоже месту његовог рођења. Да Иикодим није могао зпаком крста ноздравитп СгеФана, нитн .је СтеФап могао притиснутп па уста малеп крстић, когје пз недара извадио; да СтсФан пп-је могао нроучавати „Јеврејски Талмуд којп на столу расклоиљен лежаше“; да Јаков браг Јованов, ппје пре смртп СгсФанове загворен; да Савле (потоњн Иавле) ипје могао доћп у Мајарпон с легпјом(!!! I рпмскпх војнпка по СгеФана; да СтеФан није могао магерп својој и Нпкодиму ириповедити, како је Нетар — а не п Филнп, као што рече г. Илић ,— Спмону чаробнику, који је хтсо да буде нримљен међу аиостоле рекао: „Новцп твоји с тобом да буду у погнбао, пгго сн помислио, да се дар Божиј може иримитн за новце“; да јудејски народ у Мајариону ннје могао рећи римским војнпцима: „убите Хришћанина — СтеФанаД —. то врло добро знају они, који зпају кад се почео крст уважаваги н понгговати; кад је постао Талмуд; колнко је нзпоспла једна рпмска легпја п