Delo

КЊИЖЕВНОСТ -177 каменица, која муњевито полете ударп мученика п ребро му (које?!) саломи“. (Из овог се видп, да је Савле морао бити добар нишанџија!). Да је г. Илић знао исторнју хришћапства и заслуге Савлове (Иавлове) по Хришћанство, не бп га могао пи смео као овчквог ирсстави гп. Овако мора му се са СтеФаном рсћн: опрости му Боже, јер је \ незнању оно о Савлу наппсао! 1 онису суђења СтеФановог, које је такође већнном измишљепо, што се видп н из тога, што да је СтеФан у нстпнн добно онолико удараца \ Мајариопу н иутем до Јерусалима, као што је г. Плнћ тврдио, и „да је малаксао био од испаћених мука“, кад је доведен бпо у Јерусалим зар би он био у стању држатп онаку одбрану! — учипно је г. Плнћ нзмеђу осталих п ове гретке. По причању г. Илићевом, у времену између распећа Христовог н камениеања СтеФаповог, догодио се устапак Теуднн н Јуде Галилејца, дочим су се ти устанцп догодилн много пре, још за време Августа. По тврдњн г. Плићевој, „.Теврејскп еу судовп п за време намссништва Понтијског Пнлата, имали нотпуно одрешене руке у изрицању нресуда над Јеврејима. Прп томе римски врховнп судија, морао је обратптп само па то пажњу, да ли је оптуженн рнмски грађанин, те ако је, п ако се пз јаспи, да желн да му суди рнмскп суд. онда јеврејски законн не имадоше нпкаквих права над оптуженима, — дочим као што рекох онп у то време не нмадоше и јиз §1ас1и (власт над животом и смрћу), које ираво имадоше римски намесннци. Леврејп у то време имадоше то право, да пм је рпмски намесннк сваке годпнс о пасхп, могао помиловатп једнога од затворених великпх злочннаца. „Мп но смемо никога погубптпХ одговорише Јевреји Пплату, кад им рече: „Казпите га (Христа) вп п по закону својему судите му“ (Јов. 18, 31.), „А требаше (Пплат) о сваком празнпку пасхе да им пустп но једнога сужња.“ (Лук. 23, 17.) СгеФан је каменнсан протпву судског поступка п ирава тога доба. Раздражена светина није се обзирала на закопска наређења, него га је пзвела ван Јерусалима п каменисала. Ко је бно рнмскп грађаннп, томе нпсу смелп јеврсјскп судови судпти, н он се није пнтао: хоће лн, да му суди римскп илн јсврејски суд. Човек, који не зпа нн то, да се она налата у Јерусалиму, у којој је одржавап јеврејскн највишп суд, није моглазватн „сипајском иалатом". ком је зборнпца (синагога) и судница једпо псто, — тај иије требао да се упушта у онако потанко описивање саме суднице, и како су у њој седеле судпје. II да се нпјс упуштао у онаке иотаикоћс, нс би се направио смешнпм, као што се учннпо, рекавши између осталога што не стојп II ово: „— — — Над столицом је од злата нзрађен Соломонов печат — — — “, (а на стр. 75. у слнцн „Талнта кумп“: „Соломонов печат укрштенп трокут“). у оиисима Иродовог храма п двора, којп су постојалп у време суђења СтеФаповог, а тако псто и Соломоновог престола, нема спомена о