Delo

514 Светачких имена у топскпм назпвпма у Средњевековној Дадмацији, има такође много. Од насгањених места спомнњу се у Средњем веку ("од 1850 на даље) ЗапсГо Ре(го, 8апсГа Тгогга, хП1а 8. 81е1аш, 8. К1со1аЈ н т. д. а данашња Фијума (Тпјека) б ше латинска Питеп 8апсН Тт, немачки 8апс( УеИ аш РЧаит а српскп Река св. Вида. што је данас све заборављено у народа. Још већп је број хришћанскнх имена на Кварнерскпм острвпма. У Босни већ нема хришћанскнх пмена ове врсте из ранијих времена. Чулн смо за што. Колико их има то су махом у крајевима према Хрватској, које је у почетку Хрватска држала. — На Сани налазимо (1384) 8* СгисГз РоЛспзге, а хришћан. се имена нлуструју још у 8(отапа (св. Марија), Таггага (од св. Варваре), Маггпа уГаиа, и ВЈа/, (В1а8шз, У1аз1ј). У Србпји светачка имена носе само мали манастири, цркве и места где беше црква некада Св. Роман, Петковица. кланац Св. Николе између Нирога и Видина). Знатни баш манастири српски носе имена обпчно пре1,ела пли река где слт: Студеница, Милешево, Морача, Грачаница, Дечани Вањска Раваница, Ресава. (Не зна се да лн није световнога порекла и име Манасија манастир). Нначе пма ман. српских којп носе само топско име: Хилендар, Ватоаед, Трескавац, Матерча и т. д. Настањенога нема ни једнога места са свети-а-о, а и у Средњем веку само један град посп пме свети — град сеетога Нрокоии)а, дан. Прокупље, названо тако по моћима египатскога мученика Дпоклецијанова времена, св. Прокоиија. (в. стр. 36—37). Данашња Митровица на Косову добила .је нме од једнс насеобине око цркве св. Димитриуа испод Звечана. Црква се спомиње у хрисовуљп бањској, а у дубровачкој „ВатепГа с1е ј‘аггз 1446“ спомиње се већ настањено место ТНтИгоис са својим нанађуриштем. У Средњем се веку нека царинарска места сномињу са пменом светога; епискон зетски се зове. по месту бављења ергзсориз 8апсИ МгсћаеИз; ариљски (ужпчки округ, срез ариљски) еиископ се зове и потиисује алилски п арилски, по цркви св. Архилија која је била у месту његова борављења. (У XV в. налазимо Арнље као Агсћта — „Бгуегаа"). Такође и имена цркава Ивања, Николина, које сротамо у средњем веку пду овамо. Од настањених мсста у Србији иду у овај ред имена: Петка (од Св. Параскева), Петковача, Митровица. Остатија, Павлица, Јелења, Ивање, Мијајлица, Варварин, у ЦрПОЈ Гори Мијоље иоље, 8тдјои у ријечкој иахи.јн и т. д. п да је пме ЋеклиКи ностало од нмена св. Текле. Маћедонија се, у овом, погледу, дели у две груие: унутрашњост Маћедопије где су имена места хришћанскога и црквенога порекла, ређа, п Маћедонско приморје где јс више имена овога рода п из Средњега века и сада него у унутрашњостн Маћедоније и у Србијп и у Бугарској. У познатој повељн Василија II Маћедонца налазимо доста имена вога рода; у повсљи СтеФана Душана којом поклања имање манастиру д е л о