Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА 515 Тресковцу код Прилепа налазимо и села: Свети Димитрије н Света Варвара (Гласник уч. друштва књ. XI и XII) Села Христос и Ттојица н данас нма код Сера: Св. Василије код Солуна, Алистрати (од Еустатије) измеђ\ Драме и Сера. Даље у унутрашњости Маћедоније наводи писац имсна села: Свети Тодор (код Битоља и Хлерина). Св. Петка’) у скопљ.. битољ., палапачкој и валовишкој кази), Св. Николе1) (близу Шгита), Св. Илија1) (код Водепа) и тако даље. Пвамо иду н имепа села: Вогородича (кодСо* лупа, Вевђеннје, Петрича н у Пијанцу). Имена места Герман п Асамати близу Оридскога језера доводи иисац од Св. Термана и Св. Асомата, Овамо се убројавају и имена места Варвара у тетовској, Климентово н Саасје у оридској, ПанталеЈ у кочанској н Марино аоље у демпр-хпсарској казн. Градова и тврђава у Маћедонији (осем Христопоља) нема овога рода. Ни у Бугарској се ннсу хришћанска имена одржала. Ни пме ТћеоЉгојјоИз (971. г.) место старога буг. Дристера, римскога ЂигозГогит, садашње Силистрије, није се одржало. Данас се зна још само за град Св. Теофилокта и село Сотир близу Сливена. Даље се зна за имена места: Варвара, Св. Илија, Св. Георгија н т. д. иначе се „свети“ само на манастирима и црквама налази. Као нмена села овога порекла позната су Гермаш) на Искру близу СоФИЈе, Елијејна н Роман код Враце, Роман код Трнова, Гројица, Сава Богослов, Вирвара. Пајнаја, Марноаоле и т. Д. Турско село Устина доводи писац од имена 'Ау.а ТооатЕа. Овамо убројава још н 81. СеогдвДизз п још неколико нмена на југо-истоку. Чак н у пределима, мухамеданцима настањенима, живе јом имена села: Св. Петка и Ајазма (’Ау:а<Ј;ла). Доста је хришћанскпх имсна овога из Средњега века сачувано н у Татара на Криму. Ово је ирвн део расираве; други је (сгр. 48—76.) о пренашању топ* ских имена на Б. полуострво преко биограФија светачкнх п њнхових легенада. Али су се та имена сачувала, махом у црквеној лптерагурп; у правним и световним споменпцпма пх нема. * * 3 4О Села овога исхога имена имена има и у прешевској ('старој врањскојЈ нахији. Далеко је од Врања три часа, на путу за ичињски манастир. Ово је село постојало још прошлога века — Јеротије Рачанин у сввме иутонису („Гласник срп. учен. друштвац књ. XXXI, 197) спомиње овде цркву Св. Петку. -) Народ каже Свето-Николе и прича да је посгало у времена Сте<к > роша Ш (Дечанскога). Дотлеје била ту само дрква а сада је основано и село слдања варошица. Ту је о Дечанском јавио Свети Никола. Иамте се и причају се и дандањи опи ирне легенде о оио-м догађају. 3) Свети Илија има већ често. У врањском окр. и Пчињи н према Пољаници има по један Св. Плија (место . 4) Герман је још и планина уираво огранак Козјака којн се пружа према истоку, мећу паланачком и кумановском нахијом. На Герману има н села нстога имена — 1Трман само што се обоје онамо зову Тзерман. Вратнћемо се овим местима.