Delo

424 Л Е Л О дробније одредбе тројнога савееа, него и у опште опстанак тога савеза. Али се могло предвпдјети, да се овај други увјет никако неће моћн одржати. Већ три дана прије , него ли је потписан уговор, орган италијанског министра спољашњијех послова био је овлашћен да јави, како је Италија на прагу да углави тај савез. А није био прошао ни мјесец дана , од када је углављен савез, Бизмарк је у њемачком сабору јавно рекао, да је 1Бемачка спојена чврстијем везама са онијем великијем монархијата, које, као и ЈБемачка, бране исте интересе, хоће сталност у политици и мир. На ријечи Бизмаркове нико се није осврнуо. У Француској се н на даље мислило, да у Италији живе у увјерењу. да су, заиста, у присном пријатељству са Њемачком и са Аустро-Угарском. Али нико није ни помишљао, да међу тијем велнкијем силама већ постоји и ппсани уговор. На то се још мање помишљало послије затвора тршћанског бјегунца Оберданка, који је са италнјанског земљии1та прешао у Аустро^ гарску са бомбама. Овај час није до душе, био најзгоднији предсједннку нталпјанског министарства , да говори о спољашњој политпци. Депретис је ипак морао да се дотакне спољашње политике у говору, који је 8. октобра 1882., пред општијем изборима, морао да држи у Страдели. Морао је да говори, како би могао да задовољн и најновије савезнике и Француску. Док је у својем говору у опште казао , да су односи Италије пријатељски ирема свијем великијем силама, а особито према државама централне Европе, које су највише интересоване да се одржи мир, да се поштују уговори и да се очува ондашње стање у Европи , рекао је о Француској : „Према другом племенитом и великом народу, с којијем нас вежу лијепе успомене, постојано се надамо, да ћемо, одржањем нашег достојапства и задржавши сва своја права , моћи да избришемо и најмањи траг скорашњијех догађаја. Кад буду именованп међусобни посланици, учврстићемо нашу наклоност. к°Ја је потребита веома важнијем односима између два народа исте крвн.“ Калнокп нпје говорио нпшта јасније. Кадје 1. новембра говорпо у делегацијама и пошто је споменуо, да пзмеЈју Аустро-