Delo

ДВОЈНИ I! '1ТОЈНН СаВК-Ч 42*. Угарске и Њемачке постоји потпун споразум, о Италпји рече: ,,Су'сједпе државе, а особпто Италија , приблпжује се мало по мало овом споразуму. Италија је лањске годпне најбоље доказала своје прпстајање. Аустро-Угарска је пајвећом бригом његовала ове односе и могу рећи већ сада , да постоји потпун споразум и између Аустро-Угарске и Италије.“ Да је Калноки и јасније говорпо, Француска би и на даље мислила, да Италија није углавила никакав савез. Баш у оно доба, службена п полуслужбена аустро-угарска штампа непријатно је писала о Италпји. У таквијем приликама, француска н италијанска влада именовале су своје посланике. Италијанскијем посланпком у Паризу нменован је генерал Менабреа, а францускпјем Декре. Нрн предавању акредитивнијех писама, н у Паризу п у Риму чуло се, п с једне и с друге стране, много ласкавијех ријечи о пријатељскијем и искренијем везама двају народа. Те су ријечи о пријатељскијем и искренијем везама двају народа. Те су ријечи биле одушевљене особито у Парпзу, те се то неугодно дојмило Беча и Берлпна. И у Бечу и у Берлину жељелн су, да престану запети односн између Италије и Француске. Жељели су да односп постану пријатељски, али не са свнјем искрени. По томе се савезннцпма чињело, да тројнп савез није ни у чему измијенио дотадашње прилике, на што је и мислио Депретнс, кад је пристајао на савез, за који, велн се, да ннје знао ни нови италијански посланик у Паризу, Менабреа. Ради тога је Робилант упозорпо Манћпни-а, да би потребито бнло, да се нталијанском посланику у Парпзу приопшти н да постоји уговор и еадржај му. Посланик то мора да зна радп својег равнања Положај италпјанског министарства отежан је брзојавом 20. декембра 1882. из Беча. У том се брзојаву јављало, да је војнички суд осудио на смрт Оберданка. Осуда је и извршена. Ради те вијести бпло је много демонстрација не само у Риму, него и у цијелој Пталпји. По њекнјем мјестима бнло је и правијех буна, као протеста против извршене осуде. ^ Француској су употребили ту прилику, да докажу Италијанцпма, како су на крнвоме путу свн они који су бнли за савез, протнван народннјем осјећајпма. У томе се особпто истакнуо један