Delo

434 д е л о у раду за одржање европскога мпра. С тога је одма, у томе смислу, поучно италијанске дипломатске агенте на странн. Вјеран том својем начелу, Робилант је одговорио у Биоград, кад му се одатле јавпло да Србија рачуна на помоћ Италије, како је Италија вољна да буде сложна са онијем великијем силама Ењропе, које хоће мир. Тако је исто одговорио н у Атини, где је изречно рекао, да ће Грчка радити само за себе, а да не може рачунати ни на чију помоћ. Док је Италија, заједно са Њемачком настојала, да се одржи мир, посланици странијех сила у Цариграду договарали су се с Портом, како да се у Румелији поврати 8(аШз ^ио ап1е. Међутијем се Србпја и на даље припремала да навали на Бугарску. Србпја се надала, да ће лако и одмах потући бугарску војску, у којој није било ни редовнијех војнпка ни официра. Мора се вјеровати, да је Аустро-Угарска, протпв мирољубивог рада Италије и Њемачке, још увијек потицала Србију на рат против Бугарске. То се најбоље впдп ио брзојавима, којп су касније штампани у Зеленој Књизн. Калноки је, у очи рата, позвао италијанску владу, нека опомене Порту, да она не смије ништа да предузме против Србије. Аустро-угарска влада — јављао је Калноки — неће се много бринути о ономе, шта ће да буде измефу српске и бугарске војске. Али ако турска војска упадне у Србпју, АуСтро-Угарска неће битгу равнодушна према томе. Робилант је одговорио Калноки-у, да би Висока Порта вршила своје најсветије право, кад би из Бугарске, као из своје земље, хтјела да одстрани српску војску. Италија бн ипак и у томе била сложна са осталијем великијем силама. С тога је Робилант 1о. новембра 1885. брзојавио италијанском посланику у Цариграду, да буде сложан са посланицима Њемачке, Русије и Аустро-3 гарске, кад би дошло до тога, да Порта зарати са Србијом. Робилант, који је одма разумио игру Аустро-Угарске, брзојавпо је и италијанском посланику у Бечу, нека одмах каже Калноки-у, да би улазак српске војске у бугарско земљиште био противан и интересима Италпје. Неочекиване побједе Бугара на Сливницн и ] ј^ариброду, уништише аустро-угарске планове, према којнјема је Италија била нзјавила, да хоће да буде слободна. Ради тијех побједа измије-