Delo

ДВОЈНП II ТРОЈНИ С’АВЕ.3 435 нише се и односи на Балкану. Европске велнке силе, а међу њима и Руспја, увјерише се, да би повратак првашњег стања у Румелији био скопчан са великијем потешкоћама. Кад је Турска. почетком декембра 1885., хтјела да пошаље својег делегата у Филипопољ, да уредн тамошње односе, Робилант је браојавио нталнјанском посланику у Царцграду: „У евентуалној војничкој акцији Турске, ми ћемо бити са свијем неутрални. Желим, да у томе смислу говорите са посланпцима Аустро-Угарске, Њемачке и Русије... Све, што буде потребито да се поврати зШиз џио апГе, ми ћемо радо потпомагати али само дотле, док, се то буде радило мирнијем средствима. Устреба ли крв пролојевати, ми нећемо моћи да примимо нпкакве одговорности.и ГТошто се у Источној Румелији није могло да поврати првашње стање. није друго преостајало, него да се коначно уреди сједињење Румелије са Бугарском, али да то сједињење б\'де тако нзвршено, како не би била уврнјеђена ни Рисија ни Аустро-Угарска. Морало се порадити, да се што прпЈв разоружају Србија, Бугарска п Ерчка, па да више не будг варнпцом рата. Ерчка се умирила. Српска и бугарска војска повратиле су се у своје гранпце. Требало је још уредитн бугарско-румелијско питање. Д-р. А*лекс. ућ. јАитровиљ. ^Свршиће ее)