Delo

412 Д Е Л О как је положај заитија.1 > самој вилајетској престоници, (1копл>у, говорпо је један од моћннх чнновника. како не бн желео .. кидетп свог прнјате.ва да се пише у заптнје, а непријатеља може, јер га неће — жалити.“ У Призрену је власт огласила бнла да ће примити 12 православннх н 6 латина за заптије. Нпје узела нп једног, јер нпко ннје смео поднети молбу за то. < >нако псто као што се л>уди нису смели уппснвати лт запгије, хришћанска села ннсу смела узимати Хришћане за пољаке. Пмало је свега неколико изузетака, н то на домак Скопљу: узет је Хришћанпн поред Мусломанина, кога нису смели отпустити. ^ оваке дане кретали су се Срби. Она традпцпонална мржња Мусломана према њима само се ојачала; њнховн захтеви, утнском новачења којим су дисали, везивали су се за Ираде о реформама п његове узроке; у њнма су Мусломани гледалн оно што повлашћеног тежи да доведе у положај равног. И Турцн с\г се и окренули нарочито противу Срба. Покретање Срба изазива гетовске Мусломане да пптају муфтију: да ли бн шерија могла донетн фетву да се према Хришћанима предузму одлучније мере, јер су ностали сувише сербез.“ е!ако је погодити у чему би се састојале те „одлучннје мере.“ (Јдноси царевине према Грчкој и Бугарској били су за•гегнути. Последица једнима био је један рат, а другима нредуготовне мере за њ. Преко целог лета 1896. год. испраћала се војска и према Грчкој, од куда је већ мирисао барут, и према Бугарској, на чијој је граници било ровито стање услед сгалнпх сукоба и прелазака бунтовничких чета. ()д маја па до новембра 1896. — од тренутка дакле кад је пнтање св. Спаса највише се распламтило, на до смрти митрополита Ме-4 тодија — према бугарској граници непрестано су шиљани не само јаки одреди заптија и суварија (маја месеца), него чак н неколпко табора војске (у јулу — према Кочану и ’) У мају 1896 год. један је обичан Турчин избио на сред чаршије једног заитију хриш!>аннна, кад га је овај упу!>ивао на ред. У суду су га једва одговорили да не скине заптијско одело и не прихвати се својих дотадашњих дужности лрајетинских и каурских.“ Турчину, наравно, да ништа нису учинили.