Delo

(НПСКН НАРОД У СКОПОКОЛ КПАРХИЈИ 413 Кривој Паланци). Не само то. позива се војска чак из Г1л>еваља (у јулу), и сазива се редиф призренски, приштевски и пећски (у јуну и јулу), и после великих мука и дугих преговора, успело се испратити га према бугарској гранпцн. Он није хтео да се одмиче далеко од свог огњишта, јер се „Србија спрема да нападне," и ако немир претн од бугарских страна, п ако је цео скопаљски гарнизон у очп Петрова дана 11896. године) држао цело Скопл>е опседнуто да спречи буну бугарску о којој се непрестано говорило. И власг турска и светина стално су мрко погледали на Србију и Србе. Пажњу своју манифестовали су сваки на свој начин. У пећском крају настао је ужас. .,ПТта ће Карадаглија* у БеоградуУ“ — питали су Турци Србе. Иосети. коју је краљу учинио кнез, бно је по њима смер договор о нападу на Турску. „Они — говорили су — немају о чему другом да се договарају.и Преглед спискова резервиста, који је сваке године у Србији чињен, тумачен је као мобилизација; пронесени гласови о њој изазивају у Турака тако погибне лшсли за Србе, да српски консул у Скопњу лгора да посредлје код вилајетске власти да она умири духове. У јуну се дешава на граници према гњиланској странп један обичнп гранични сукоб, у Скопл>у се говори о прелазу бунтовничких чета, организованих у Србији и чак им се зна тачан број. О овому с сигурношћу тврдп чак и представник одметничке Грчке у Скоиљу. Вежбање једног батањона у Куршулгљу (у септелн бру 1896. године) изазпва у Приштини узбуну, ставња на оружану ногу неколико хиљада пушака, н онамошњег српског консула доводи у несносан положај. У Скопњу се чак говорило, како је он отишао, како Л1у је сал! конак визирао иасош (дакле: отерао га), како је с консула гске зграде дигнута застава п т. д. Не могући се отетн утиску којп је на њих чинило слттрање Турака, чак су н просвећеннјн Европл>анн у Скопљу гледали салт у Србију п говорилн само о њој. „Нас се боје; — пнсано ми је у то доба из Скопља гласови о нападу на турску границу непрестано овде круже, и лт да се војска креће са српске и шал>е на грчку п бугар’) Црногорски Кнез. Дело XIX -27