Delo

414 Д Е Л О ску границу, ипак се и овде н на Косову боје само нас. II самн овд. железннчки чиновници н не мнсле на Бугарску; питају само о Србији, јер су ушлп у турске мисли да на царевину и не сме нико други ударитп сем нас. У сваком послу траже наш прст. Мн смо Турцима криви и за бугарске комите, јер смо нх, кажу, ми иодболн и нзазвали; ми смо криви и за Крнт, јер смо Грке наљутилн због св. Спаса. Р1а Косову само чекају. од куд Не да плане; Турци прете, душе ваља претњом уплашеног и оног којн впше нема куд. Наш консул отпшао је да онуда прође, дако на тај начин покаже да су лажни гласовп о спреми Србије да нападне на царевину. Чујем да су неколико разборитијих пЈ)вака мусломанских у Вучитрну благодарилн консулу. што је проласком својим преко Косова умирио духове и спречно експлозију која је већ на прагу била.и Бојазан од Србије и Срба била је толика да је главобољу задала и једна тако невпна ствар. као што је долазак врањанских гиашазиста у Скопље (о Духовима 1896. године). Једна обична ђачка екскурзија, чијп с\т се учасници пазили да нн сенком својом не нзазову сумњичења и тегобе, покренула је Мусломане из кумановских страна да вичу на косовског валију. да је „продао Србима земљу.“ Нама су, рекоше, тако јавили „беглери пз Скопља,“ које је, да овде поменем, у оваким мислима утврђивао први чиновник после валије. Гласови који су у Скопље стизалн били у ове дане отуд IIIара и Качанпка билп су и сувише црни. Тада сам чигао један спнсак почињених зулума над Србима у нећској областн. Сппсак је упућен био „заштитницима Словенства н Православља,“ уз молбу за помоћ. „Завршујући овнм овај списак зала1) — каже се у поднесеној молби — тврдимо да овде не само што нема ни десетог дела оц почињених зала, него нема нн двадесетог дела овде ирибележено44 — а списак је пзноспо пуних 26 табака најкраће, само с неколико речи поменутих зулума. Мптровица је пуна бегунаца нз пећског краја. Они су се V њој осећалп безбеднији, п ако је један њен на1 Ночињених ве1им делом поеледњих годнна. II. Б.