Delo

ЈУНАК НАШИХ ДЛНА 425 Дворница беше препуна. Што је одабраније публике било то је еве дошло. Беше ту нуно и женског света. Г-ђа Станићка заузела место готово п}>ед самим столом говорничкпм: с љом беше, поред других познаница наших и једно младо и лено девојче што је као гошћа њена с њом на предавање дошло. Лено девојче обрати пажњу на се: чак се и хладном д-ру ('ретену доста пута отимаше поглед и жељно застајаше на оном }>уменом лицу и златној коси. Објавише да предавање почиње. Говорник се попе на катедру, иоклонн се елегантно публици и поче евојнм сонорним и лепим гласом. Говорио је о сиротињи нз своје лекарске праксе. Насликао је јаде једне породице1) најживљим бојама тако. да су се нежне даме чисто стресале од те слике. Кад је то учпнпо онда је прешао на право питање : „Л како би требало да се номогне нашој сиротињп?,На то је дао одговор: _да би требало у Београду подићи сиротињску кућу, и то, како је општина београдска још сувише материјално слаба да сама узме на своја нлећа тако огромна предузећа, и како истих потреба. што овај рад изазив.ву. има по свима крајевима Србије, то је мишљења, да би требало да то прибежиште снротиње буде сиротињека куКа це.ге Србије. Онда је узео скицирати како он замишља устројство те сиротињске куће. V начелу је био против великих зграда . за то : што бн таква зграда (у којој би се на пр. могло сместити 300 кревета за изнемогле старце, богаље, болесну децу, нахочад. породиље, сирочад без игде икога и глуво-нему децу, сем тога и Још две Фабрпке за раденике којн траже носла а немају. п за ленштине који би се ту приморавали на )>ад) стала несразмерно много, и била бн у еанитетском погледу врло рђава јер би морала бити на више спратова, н онда бн вентилација или била немогућна или воома скупа. Он је бпо у том погледу за модерни снстем: да се поднгну павиљони, у којима ће бити по једна сала са тридесет кревета, а у четнри угла по једна 1) Ледна глава у овом роману говори о тој породици.