Delo

42Н д к л о •сооица \ којнма су: купало, кујнпца. соба за нудиље и нужник. Дал.е је говорио о практичности тих павиљона и о лакоћи да их човек подигне и удеси. Онда је прешао на рачунску страну и повукао паралелу између једног огромног здања за сиротињску кућу и тих павпл.она. па је циФрама доказао да би сваки кревет у тако велнкој згради стао 800 талира што значи за 300 кревета 240 хиљ. талира плп 06.000 дуката, док међу тим десет таквнх павиљона са зградом за администрацију, парну махнну. водоводе. баште нтд., не би стале више од 130.000 талира. 8а тпм је показао н још један јевтинији начин а тај је. да се тн павпљони место од тврдог материјала саграде од дасака. гвожђа и стакла. као што беху велике ратне болнице у француско-пруском рату. Такав један иавиљон не би био скуиљи од 500 дуката. а то значи да би цело иредузеће стало 12.000 дуката. нлп један кревет 100 талира. Онда је прешао на распоред те болнпце. Ту беше павиљон за еирочад без оца н мајке . па болница за сиротињск// децу. па одел.ење за богаље и ижемогле старце и бабе, на одељење за породиље и нахочад, па школа за /луво-нему и слеау децу из целе Србије. па одел.ен.е за дневно чувалиште деце из сиротинских радничких породица београдских и најзад раден-ички павиљони. У сваком павиљону је удешен и распоред рада и то све у најбољем поретку. Пошто је то све оојаснио онда се запитао где да се нађе пара за све то. јер по његовом рачуну за тај носао треба годпшње 15.000 дуката? II томе се он досетио. Прво је номислио на цркве , те домове Божје. Он је статистички прорачунао колико цркве у у Србији имају капитала. па је мишљења да се измоли од отачаствених варошких цркава за тај циљ четвртина капитала, а за будућност четвртина чпстих прихода. По његовом рачуну то би изнело 3636 дук.: од црквених ицтереса само, не рачунајући друге приходе, добили би сваке године 471 дукат. Друго је иомислио на трговачке пристанке утоваривање н истоваривање на обалама наших река, па је тражио да се на то удари каква било такса. II та обаларина која би ишла