Delo

.ТУНАК НАШНХ ДАНА 427 V сиротињску касу донела би приход 1000 дуката. Онда је дошао акцис на алкохолна пића и он би донео 1000 дуката. Онда свака три месеца да се приреди по једна предстана V народном иозорпшту — то би донело 400 дуката. на еенаФи: да сваки поклони по 25 дуката и да после на издрткање сиротињске куће издаје 10 дук. годишње, то би донело 1400 дуката; од јеврејске онштине у Веограду 200 дуката: да општина заведе какву таксу. коју ће наплаћивати од онога ко постане грађанин београдски илп се ожени или отвори радњу. Та такса да буде према имућности од 20 гроша до 10 дуката и да се заведе јака контрола да се слуге и млађи упишу код властн и да се од сваког приликом уписпвања узме по један грош. II тако годишњих нрихода он истера циФру од 15.000 дуката. Све је живо слушало с наирегнутом пажњом и дивило се досетл.ивости докторовој. „На тај начин — држимо ми — (завршиваше доктор своје иредавање) могло би се најлакше доћи до милосрдног завода, који би био прибежиште свима бедним п невол.ним грађанима Србије, који би био доказ да у прсима сваког Србина куца милосрдно и човекољубиво С]>це, који би најзад био ама јлија што би нас сачувала од далеко већпх несрећа него што их данас осећамо од сиротиње. Сиротињска кућа у Србији учинила би те у нас сиротиња не би могла ископати онолики амбиз испод државе, као 1пто се на наше очи догодило у другим земљама, где се цела држава стровалила у тај амбнз. Данас нам сиротиња својим непрегледним и често незаслуженим јадом чемери сваки ведрији н веселији тренутак живота. данас нам само квари радост кад нођемо веселн на рад или на уживање. па сретнемо њихове изнурене, бледе слике . или се дотакнемо њихових осушених руку што дршћу за кором хлеба нли којом излизаном паром — али ако се сами не постарамо да утолимо тај големи јад, коме су од чести узроцн н наша друштвена уређења — онда ће доћи време кад ће сиротиња . јад и очајање нарастп као море, које ће у евојнм таласнма прогутати све што нам је најдраже и најсветнје. од отацбине до наше соиствене дечпце.“....