Delo

Д К л о Она га ухе под руку и одоше на оно исто место где је са г-Ком СтаниКком седео. ГосноКице — рече он спустивши се поред ње на диван — ви сте оорааована девојка и нећете ми аамерити што овако с вама разговарам. Вн сте девојка на удају а ја сам момак... нешто мало застарео, али ипак нежењен. Ваше образовање, духовитост. на и ваша ленота... верујте, не ласкам!... све те дакле врлине ваиге допале су ми се, те ево отворено излазим пред вас и иитам вас : бисте ли ви били вољни да ноћете за ме ? Немојте околиијити : реците ми просто : да или — не. II ако се надала нечему, некој изјави љубавној, како то обнчно у романима иде, алћ се није надала овако отвореном 'Пптан.у. па је го збунн. Вато у први мах не одговори ништа. Онда. госпођице — рече он дижућн се — ја вас молим да сматрате да није ншпта ни било! Она се трже. Ја вам нисам још ништа одговорила! — рече преплашено. Па одговорите. Па. Боже мој, то ми је дошло тако ненадно, а ви сте чудноват човек!... Ја, ја... то јест, ви ми се допадате... Он се опет епусти крај ње и узе је за руку. — Тако кажите! Али... к*о је то тако видео !... Ви сте чудан човек! Тако на једаниут !... Остајете ли ви при том да вам се допадам? — То је истина! II вн се мени допадате. II кад је тако, онда ми допустите ово мало обележје. којим радо обележавам вас као личност која ми се допала. да ноставим на вашу леиу руку. II т\ скиде с малога прста свој бриљантски прстен и метну га Јелцн на руку. Јелка се није умела ни бранити. ни противити. Гај дрски начин ('ретенов одузео јој је и вољу и реч. А сад. хајдемо у друштво, рече он па се диже и понуди јој руку.