Delo

ПОСЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА (УСПОМКНК II РЕФЛККСИЛЕ О СРПСКОМ ПОКРЕТУ г. 1848.). Ради правилне и непристрасне оцене тога за карактер и значење срнскога иокрета тако нресуднога питања, мора се узети у обзир иоложај Срба, кад су се нашли у новој ностојбини. као и тадашњи спољни и унутрашњи положај аустријске царевине. Већ сам иомињао да су Срби дошли у Угарску као народ наоружан и организован нод својим иатријархом и осталим старешинама (магистратима) и имали у земљи угарској свечано ујемчена политички-национална и верска ирава п новластице. А’ свим дипломама и патентима, који су издавани у време сеобе и после сеобе означавају се Срби вазда као нолитички-нанјаопална п,елина , као „СоттитШ; с1е» §т1ес1и8сћеп ШГив ипс1 с1ег гаЈхЈбсћеп Маћоп“ или као „гаЈ7лсће". јЦуг1«сНе~ или .,8егћ18сће МаЦоп“ , нт.д. Затим се у тим државним актима говбри такође о српским „свештеничким и световним сталежима“ (ес1е81а8ћС18 еГ 8аеси1агЈћи8 ВГапћиб), у које су спадали срнски православни клир с митрополитом на челу на онда каиетани, вице-капетани, заставници и Официри српске милиције н сриски „сопствени магистрати“ , какви беху обор кнезови, кнезови и кметовп, који се у дипломама називају „гес!;оге8 е!; оГћсЈа!е8.“ Над свима је Патријарх био главни