Delo

450 Д Е .'I О последњем нећ поменутом покушају митрополита Ненадовића. да се добије инартикулисање привилегија, двор. као што видесмо, оио одсудно нротиван томекораку, те-Је митрополит доопо и веома оштар прекор. ипак то није могло уздржати митрополита Путника, да ј‘ош пре сазива сабора у марту 1790 г. иоднесе цару нредставку, у којој молн да он и још неколико способних чланова из сри. клира и народа буду позвани на угарски са9 бор, како би се сриском пародц дала прилика да „сад и у нанредак заједно с осталим сталежима земаљским свим силама радп на општем добру и на поиравци свога властитога положаја.“ Зар то није јасан доказ бистријега политичкога иогледа, боље увиђавности и оцене бечкога политичкога система, кад српски народ, после толиких наседања и безуспешних покушаја и у иркос прекору и противљењу двора, онет поново прилази угарском сабору, тражи зближења и споразума с маџарским народом, јер увиђа да вечити антагонизам пзмеђу једнога и другог племена само годи и иде у рачун бечкој влади и њеним апсолутистичким прохтевима, а очевидно слаби и паралише отпорну снагу оба народа. IIа како су Маџари одговорили на тај поновљени покушај зближења од стране српског народа? Новн је цар .1еоиолд II., уваживши иоменуту митрополитову иредставку, наредио угарској дворској канцеларији, да се српски митронолит н владике позову на сабор н при томе је нагласио да _после тога може од стране сабора да се узме у претрес и расуђење. каквим би начином илирска нација могла у напредак да буде нредстављена нарочито изабраним деиутирцима и како ће моћи да држи своје националнв саборе Кабопа1^ашћа^еНа ту наредбу цареву угарска дворска канцеларија одговара да ..тако на.шана илирска нацијаи у Угарској као .,нацијаа нема политичке егзистенције п да је „расејано живећи српски пук“ (Уо1к) већ представљен иреко дотичних жуианијских и ва]>ошких депутираца.“ То је исто поновио и угарски кардинал - примас. Иосле тога је и сам угарски сабор већ довољно јасно показао своје гледиште, кад је изразио своју радост, што Срби радије хоће да зависе од земаљских закона, него од разних иривилегија и резолуција.