Delo

ПОСЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА 451 на је ио том у нацрту инаугуралне дииломе. (на коју се нови крал> заклиње) предложио и ову тачку: ..Ми и наши наследници стараћемо се, да грчко-несјвдињени становнни^ц ассо1ае краљевине Угарске и њених лраг1ез ас1иехае,~ који су добили право државног грађанства, не оуду спречени него вазда остану неповређени у слободном вргаењу своје религије, пгто ће се јога на овом сабору нарочитим законом утврдигн." Пз тога се видело јасно, да Мацари ни тада нису никако мислили. да Србе признају као нацију, да им пруже јеметва за обезбеђење њихове националне индивидуалности, у оиште, дакле. да се нравично и братски измире и споразумеју с њима. него су просто хтели да им замажу очи тим, гато им тобож. по правди и V интересу опгатег добра, дају ираво /рађанстви у Угарској, па су још и дода.ги како .,не бп било у реду. да се таквом једном многооројном ратоборном народу јога н даље украћује уживање држављанских праваС Па се још н том нацрту саборском могло опазити и то, како сабо]> избегава да помиње Србе по њиховом народном имену. него пх просто зове „грчко-несједињени земал.скп становници.” Па дшак су Срби ]ош имали иаде, да ће моћи да успеју код угарског сабора и с тога су тражили, да им се допуети држатн конгрес, на коме би они као народ своје жеље Формулисалн те их иоднели Краљу и сабору. Ради одоб}>ења конгреса учнњена је нредставка цару од стране митрополита п владика српских. То тражење да се одобри конгрее било је сасвпм оправдано и умесно и цар је то тако узео, те је саошнтио угарској дворској канцеларији. да /е одобрно држање грискога народног сабора. Али Маџари су, како у свим иређагањим приликама, тако н у овој прилици остали консеквентнн. вернп своме вазда нротивничком расположењу нрема сваком срнском захтеву те тако угарска дворска канцеларија учннн иредставку иротив држања сриског сабора па је прн томе јога н то нагласила, како је с нотпуно оправданим разлогом иод % царем Јосифом 11. изречено правило, да се српскн саоор сазива само и једино ради избора митрополнта. а да се ие упушта у расправљање и претресање ма каквих другнх интања и жалаба, која се тичу политичког нлп црквено-народног по-