Delo

452 Д Е Л 0 ложаја српске нације.1) Али је цар остао нри своме мишљењу п поново објавпо угарском дворском канцелару, да је Србима одобрио држање конгреса. Српски се сабор састао у Темишвару у сентембру 17‘И). и ту с.у се на сабору јавиле две етрује. једна која је била противна Бечу а наклоњена Нешти (споразуму с маџарским сабоЈголг), друга која је била против Маџара и уздала се у бечки двор. Ону прву, као што сам већ помињао. водио је и најречитије заступао Сава Текелија. другу сг водили срнски ђенерали Панила и Сечујац, а уз њих с\' нристајале н владике. Наш уважени старина и темељит зналац историје г. Јов. Ђорћевић каже у својој интересној и веома иоучној студији „Српско-маџарско нријате.љство“*) да је Сава Текелија био најглавнији међу оним увиђавнијим посланицима ..који с\' скроз провидели целу ову недостојну комедију, која се из Беча удешавала и у коју је Србима намењено било да послуже бечкој господи као машице за вађење кестења из ватре." За тим поштовани старина паводи говор Текелијин у коме је овај доказивао ,.да се срнске привилегије врло добро дају сложитп с маџарским држ. законима и искао је, да се Срби ставе под заштиту тих закона, те да не зависе вечито од милости царскеЈ* Ма колико да ценим ту тако изврсно п патриотски нагшсану студију нашега старога зналца и нроФесора и да се иначе у свему слажем с њеном садржином п тенденцијом. ипак не могу да се сложим с наведеном оценом Текелијиног држања и његове улоге на знаменитом темишварском сабору. Гекелија је већ у то доба био добар п родољубив (1рбин, али је иоред тога у исто време био и угарски племић п ..УоПћаго-ег- (потпун држављанин), који је уз своје сриско национално осећање нмао уједно и сталешку свест тадашње угарске властеле. која није веровала Бечу и била после Јосифових германизаторских ексиеримената иснуњена великом анимозношћу према бечким дворским и иоли1; Српски саГ.ор је, лакле, требао да буде само шиорни сабор, а никако рагиравнн (Усг1|ап<11ипЈ;**Соп{;гС89). 2) В. Јов- Ђорђевиб' Сриско-маџарско пријатељство, историјско-полнтичка студија, нрештамнано из „Срнске Заставе,“ Веоград, 1895