Delo

45 N д к л о моралп нзгубити сваку вол>у, да се оораћају угарском сабору. сваку веру у правичност и предусретљивост Маџара1) иповели се за спренском песмом из Беча ? По свему. што су Срби кроз толике године од стране Маџара искуснли н што су још једнако пред собом гледали и чули. њима је било јасно: да они треба прво да се одрекнц својих привилегија и слобода, па да пристану, да им Маџари решавају на сабору, како ће те њихове повластице и слободе искасагшти и ноткресати и да им нрема својим засебно маџарским пнтереснма одмеравају оно, што ће им „милостиво“ нодарнти. Да лн је могло бити ма и најмањега основа и резона. да се таква мера самонрегорења и одрицања од Срба тражи V Не само да тога није било , него је то била беспримерна дрскост и охолост од Маџара. да тако што од Срба очекују. Не могу, због одмереног простора, још даље овде да се упуштам у претресање те теме.1 2) Ја сам се дуже зауставио на г. 1790. и на темишварском сабору с тога, што та година обележава један прелом у политичкој историји Угарске, а сиецијално у односима између Мацара с једне и између Срба и осталих немаџарских народнос п с друге стране — прелом, у коме су се зачеле клице ономе стању. које је дошло до насилне ерупције године 1848. Темишварски сабор беше завршетак једнога периода у животу угарских Срба, периода мучне борбе и неуморних напора за остварење услова свога националнога 1) На самоме сабору наво1)вн је између осталога као нример „очинског“ расположења и толеранције маџарске п тај Факат, да је велики жупан торонталске жупаније^ гроФ Ба^ани, на носледњој жупанијској скупгатини (конгрегацији) искл>учио племиће српске, којп су се ту нагали, налазећп да су они недостојни племства с тога што су „шизматици14 ! 2) Навегаћу шта Швпкер о томе кажс; ногато је навео, како су Срби једнако тежили, да законским нрнзнањем њихове вере и нације уђу у ред потпуних државннх гра},ана он велн: „ГгеШсћ мо1Иеп 81е (1аће1 Љге Рплч1ееЈа1гесћ1е ипее8сћша1ег1 ћеЉећаК !еп; тап ИагГ з!е Је.чзћаП) тсћ! 1ас1е1п, ллеП ја 1111 (1атаН@еп ХЈп&аги пиг (1ег АЈеНде и. (1ег Рг1\-Пе?1г1е лоп (1ет Бгиске и. Јеп Каз^еи Пег БеШе^епссћаН ћеГгеН л\'агеп. Б1е 8егћеп тосћ!еп леепј^ Сезсћтаск (1агап ПпЈеп, (Не НеггзсћаН <1ег 1игкјзсћеп ЗраШз тН (1ег (1ез ошпјро1еп1еп аЈеИ&еп СпшЈћеггп /и л’ег1аизсћеп.и Нав. кн>. стр. 53. А тако исто велн и Ман. ГрбиК: ГА Србл.и онет, и они но Хрватској и они по Угарској , вол.едогае покоравати се н најстрожим војничким законима, него ли бити кметови маџарскијех и хрв. спахија, јер су ви!,ели да ови поступају с кметовнма као и Турци са својом рајом.“ Карлов. вллдичанство I. стр. 308.