Delo

ПОСЛЕ IIКДЕСКТ ГОДИНА 459 опстанка. непрестанога осцилисања. довијања и ломљења иаизмеђу два нолитичка центра. Беча н Пеште. вечитога колебања између надања п страховања. између кратких и половних уеиеха и вероломних одузимања н нлетака. Темишварски сабор оеше иоследњи легални иолитички сабор српски ире револуције . иоследња појава и маниФестаци ја угарских Срба као „нације". он беше у неку руку претеча мајској скупштинп. То је била последња ирилика. где су се пре револуцпје Маџари и Срби преко овлашЈтених представника могли погодптп н споразумети, па је и та нрилика иропуштена. Чијом кривицом V По маџарским писцима и исторнцима наравно кривицом Срба . али има п доста учених Срба . а међу њпма. као И1ТО видесмо , и наш уважени историк Ј. Торћевнћ. који налазе да су Срби на темишварском сабору погрешпли и били неувиђавни, кад нису послушалн ону ..увиђавнију- мањину. коју је нредводно Текелија.1) Ја с таквом оценом не могох да се сложим и с тога сам се дуже задржао на томе иитању. ма да нисам имао овде места , да изнесем све . што бих још имао о томе да кажем. Ја , дакле . смело исказујем овде своје уверење. да је само и једипо стајало до Маџара и њихоео симе државпичке увиђавности. да г. 1790. покваре п пзпграју бечки политички рачун п да себп уштеде полптпчки неусиех. Али у Маџара не само да није било тога впшега политичког погледа , који рачуна с реалним Фактима н Факторима . него у њих је напротив баш те г. 1 790. почео отворено да се помаља велико-маџарекп шовинпзам н Фатална мпсао о претварању Угарске у маџарску државу. С тога сам мало час и казао да је те године настао прелом у унутрашњем жнвоту Угарске. Прво је још пре састанка сабора од стране централне административне власти пзишла наредба . да у 1) Још ћу овде да напоменем, да није тачно нн оно што г. БорНевнћ вели: „Бдаговештенскн еабор 1861. био је с/ушта коаија сабора темишварског од г. 1790. Онда је орган Беча н Немаца, био Сечанац (гес!е Сечујац) а Пешту и Маџаре застуцао Текелија. У Карловцнма 1861. во!) нећине, која се на Беч наслањала , био је Стојаковнћ. а мањнну, која се у Пешту уздала, водио је Милетић.- По томе мишл>ењу могла би се улога српскога племнћа Саве Текелије на тенишварском сабору нре уноредитн с улогом н држањем 11 етра Чарнојевнћа на благовештенском сабору. А Милетић је са својом груиом стојаоу средини име!,у десног н левог крила, изме),у Стојаковића и Чарнојевића.