Delo

4(»0 Д Е Л 0 сним ЈЈ/жавним гимназијама предакања морају. бити нскл.умиво на маџарском језику, а такође је наређено , да ће сви проФесори, који за т])и године не буду научили маџарски, бити отпуштени. Л кад се састао сабор он не само да није дезавуисао те владине наредбе, него је донео закон, у коме вели: ..Држава ће одсад посветити сву своју бригу на то да шири и усавршава макарски језик ; према томе , да би дала нрнлике да се он научи, установиће се катедра за мауарски језик у свим угарским школама за вишу наставу. Језик јавне администрације биће опет језик латински , до даље наредбе". (законски члан 16. од год. 1790—91). Бидерман каже: гСе11е Ј&сЈашп а\*аћ 1а рог!ее Ј' ппе Јес1агаћоп Је »иегге е! ћи аиз81 Јп4егрге1;ее с!е сеие тап&ге раг 1ез аи^гез р >ри1а1Јоп8" (ова је одлука имала значење објаве рата па је тако и тумачена од стране осталих народности). То је, дакле, био први корак у новоме правцу, у тежњи мау.аризације. Цела историја 18. века, а нарочито догађаји у времеРакоцијеве буне и све што се збило г. 1790., могла је ноучити Маџаре, колико је кобан за унутрашњм живот и развитак ДТарске тај антагонизам између маџарског и српског племена н колико се бечка политика користила њиме на штету маџарских тежња за еманципацијом и уставном слободом, па инак сва та искуства нису могла маџарске државнике и нолитичаре да опамете и да им отворе очи и ирошире ноглед , него су они, улазећи у 19. век, све дубл.е упадали у тешке политичке погрешке и у замке лукаве и вешто удешене бечке политике. Колико су Маџари запојени и опијени шовинистичким заносом и сновима о великој Маџарској , којој је намењена некаква важна међународна и цивилизаторска мисија, на јбол.е показује то. што и после горког искуства од г. 1848. иначе високо образовани Ирањи у својој веп наведеној књизи ни после 70 година нгувнђа, да је верска и национална тескогрудост маџарска крива била. што је бечки двор г. 1 790. могао да употреби српски сабор као нротивтежу (Ое^еп§е\уЈсћ1) и укротитеља угарске дијете. те су Маџари морали да „увуку рогове“, него он још једнако ионавља, како су Срби на темишварском сабору зотимична показали непријатсл.ство нрема Маџарима и помогли Леоиолду