Delo

СИМО МАТАВУЛ. 481 знатан дро оних из Црне Горе. Између ових, писанпх после, и оних првнх. пспрпчаних под непосредним утисцима стварпости, има стога може ■бнти н једна бптпа ра.зликз, о којој ће носле бити реч. Свакојако, кад год он стане своје слике ређати, његов таленат прати п велика вештина да читаоцнма јасно ирпкаже непознати или и са свпм туђ (не кажем: туђинскн) живот. Његов је уснех у читалаца толнко дивннји, шго он не преза од обнлате употребе многих цокрајинских. и најређих, речи п обрта. У том је ногледу он срећно свладао гешкоћу, која пначе не да да се на пр. .Бубншине стварп довољно рашнре по северним н нсточним крајевнма нашпм. Према то.ј реалној подлози свих Матавуљевих прича не сме нн часа зажмурнтн оцена његова рада. То су међу тим радидн неки критичарн који нпсу знали жпвот што је причао, а нехтеше се постарати да иајпре добро разумеју шта ппсац прпповеда и казује. Место тога одмерали су његове приповетке нрема тобож утврђеним правилима п шаблоннма. пл стали замератп и проналазити свакојаке уметничке погрешке. Пошто V већпнв таких догађаја нису разумелп оно шго је Матавуљ написао. оцене су пм прпродно излазиле погрешне. III Поред свега његова објектпвнога реалнога нрпказивања. у Матавуља нма нод том објектнвношћу дубоке симиатпје ирема лнчностима чије згоде пзносн. Он је само с иоља хладан, подсмешљнв, понекад мрачан и мрк, али. као год што је он у души врло мек и осетљив а у приватним везама веома предан. тако он у дубини душе снмпатпше не само младом Бакоњи, четнику Радосаву („Учини као Страхинић“), учптељу н његово.ј сестри (у „Нреображењпма*) него и^таром Фра-Брнн (у „Бакоњи*), попу (у „Иоиу Агатону“), Бодулицн. старом Бепу (у „Новом свнјету у старом Розопеку). Доказ је томе што су у њега не само сарказам него и сатира врло ретки. а место њпх цару.је обилатп ведр.и хумор, онај хумор којп све прашта зато што се под њнм крнје сама љубав. Особпто је јака његова епмиатпја ирема слабпм н нотнштеним, на пр. нрема малој Фнфинп (у „Ђунану Скакавцу*), према сиромашном ђаку (у „Грешном дететуц), ирема уцвељеном мајстор-Мптн (у „Нововерцпма“),ирема оснромашнлом јунаку (у „Стотинару“: то .је пандан Лазаревићеве приноветке „Све ће то народ позлатити*), нрема пенсионованом офицнру (у „Фропташевој љубавн“) итд. Поводом „Сликаревнх успомена" пише Храннловпћ: „Матавуљ ннгде није тако јж, као тамо, где описује јаде снротана. којн кроз трње живота себн п својој ваљаности крче иут.“ Поред свега тога. још имају неке прииоветке његове у којима влада потпунце нежни осећај, да на први поглед могу зачудитн код онакога реалнста: тако је особито натетична нрича „Нампјени". Гекао бнх да је нод првим утисцима Матавуљ сав прожег оним што