Delo

1> Е Л Е Ш К Е 515 кругова, дели се на два деда: 1 основна анаља опште геограФије, и 2. иосеона геограФија ноједк них делова света. Оба су дела ј рло мажљиво израђена. У н.има се писац трудио да што кра1>е и јасније изложи све оно из оџште геограФије, а тако1;е и иосебне географије нојединих делова свега, што је потребно свакоме писменоме. За чим је писац тежио, то је и постигао, јер шегов рад, нарочито ирви део те кшижице, заслужује сваку похвалу и препоруку. Писац објаљује, да 1>е штампаги и II и III део географије. У другом делу ПиПе: 1 опширнији појам о земл.и као небеском и физичком телу и 2. нотиуније излагање Ауетралије, Америке, Африке и Азије. У трећем делу биКе Левропа без Балканскога Полуострва. Србија са 1'»алк. Нолуострвом чиниће засебну целину. Земљонис. — II Пера Андрић, нроФесор, написао је Земљоаис .:а ирви разред шмна■:ије. Крагујевац, штампарија Андре Јовановића, на 8-ни, стр. 61, цена 80 н. дин. Ово је друга књижица, намељена предавању геограФИЈе у I раз. гимназије. Нисац се трудио, да у својој књижици избегне она ређања која се налазе у геограФији пок. 13. Карића, али у томе није много уснео. Скоро иста иодела и исти одел.ци, као што су у географији Карићевој, налазе се и у оиој, само што је писац ове књижице то покупио из целога Карићева земљописа, а не из првог дела, коме и одговара. Куга у Срему године 1795 и 179<ј. Др. Радивој Симоновић издао је књигу под патписом Ј\уга у Срему године 17!Иј н 17.00, коју је наградила ,Матица Срнска1* Ова књига (штампана у Паичеву, у штампарији браће Јовановића, на 8-ни, стр. 147) има ове одел.ке: 1. Увод, у коме су нзнесене у онште последице заразних болести, а за тим поменути неки дотадашњн случајеви кужне заразе. Дал.е су одељци: 2. (Зтање Срба у Срему пре куге. 3. Како се куга ширила и кужна полидија. 4. Страже, кордони, раштељи и контумаци. 5. Чишћење кућа и покућства. 0. Пскопавањс кужних лешина. 7. Опис куге у нојединим меетмма. 8. Лекари за време куге. 9. Опис болести. 10. Штеда од куге. Нрна но.моћ. — Др. Рад. Лазаревић одштампао је из „Народног Здравља“ у засебну књижицу свој чланак, којије израдио под-ру X. Мезару, иод натнисом Прва аомоК у несрсћним случајевима и напрасним ноболевањпма код деце. Нравославна чришћанска етнка. Петар С. Иротић, нроФвсор богословије, написао је кљигу нод натписом Правосливна хришИанска етика или наука о хришћ.чнском моралу, I део. Књигаје нлмењенл богословимл и свештеницима . а написана је , како нолн нисац, „по илјбол.им рускнм и Францускам пзворима,и Овасењига нл једлнлест пггамп. тлбакл стлје 2,50 дин. Наука хришћанска — Раша Мигровић. учите.п, одштампао је по други пут своју Науку ХригиКанску за ученике и ученице Ш разреда основне школе. Писац велн , да је књигу израдио но педагошким и мегодичкпм начелима. Књига стаје 30 п. днн. Каква би нам средња школа требала? — Др. Ђор1,е Протић, проФесор у сарајевској гнмчазији, одштампао је из „Школског Вјесника“ своју расправу Какча би ном средња гикола треба.га ? — Нисац о томе овако вели: „Нама требц школа која посредује да по!,емо до носједа културнога , што су га наши нретци зарадили , а да при томе нн самосталности свога сопственог бпћа, ни своје духовне свјежине и оригпналности ве губимо, помоћу којих смо је шно снособни п нозванн да од отаца етечено нашљедство валда новим духом испуњавамо Намл треба школа, која се угиба опасносги једноставне стручне дресуре, али која нн најмлње не нада у искушење, да у тежњн за ирпбављањем опће садржине за наобразбу изгубн сасвијем из вида снособност за унотребу оне наобразбе, коју нам она хоће да даје, и тиме да образује онакве људе , који , докл*- год жнве, не могу да иза!,у из нретходног стања за правн културни рад.“ А завршује речима: „Пама треба таква средња школа . у којој би се мање учило а више научило.“ Нразноверство. — Милан Ј. Путннковнћ. сврш. богослов н учител,, напнсао је књигу ПОД натиисом Пра.:ночерс: во, њччјч- иоследтч и утицаЈ на народни жггвот. У овој књизп (штампаној у Пожаревцу у штампарији ЂорЈ,а Наумокпћл, нл 8-ни, стр. 92), најпре <-е говорн у опште о пра.шоверстку п његовпј историјн. о узроцимл празноверства, о утицају празноверстка на керу, на друштво, за гим о разлици изме1)У иразноверства. вере и обичцји. о иратоверству иред плуком, иред законом. На послетку су-изнесени прнмери празнокерства у других народа н у млшег народа, носледице нразноверствн ч клко треба да гл сузбнјлмо. Ов I књижица. п лко је достл новршно наннслпл н не баш добро сре!,ена. може длти леп појлм о овој млхни људској. Кп.игл стаје 80 п. днн. Оинс манастнра Прдника. — Пзишлл је нл штамие раннје објаиљена књпга Оач манасгнра Лрдника — /'п<,<ги»це у * рему, нанисао но нзворимл и ст.чрнм сниспмк Сергнје Поиовић јерочонлх. Књига је штамиаиа у манастирској штлмиаријп у КарДовцвмл нл 8-ии. стр. 02. л етлје .’>•> новчнћа. У књизп се говорц: о ев. кнезу Лазару ик> Срб.иаку ), о млнлетнру Врднику п сгарој цркви, о новој цркви н ћелцјамл, о околинп млнастирл Нрдникл, о лнатиијнм ирнложниццма маилегарл Крдникл од 1728 1><98, о нлетојннцимл млнастира Врдннка од 1099 1897, о манастирској библиотецн , старинлма п привнлегијама. о манастпрском иоседу.