Delo

Д Е Л 0 516 Ча Митина школа. — Глиша Костић, учитељ, наиисао је кн.игу Ча Митпча гикола. Наше школовање у Лесковцу до ослобођеша (1877) са сликом. Ово је књига ирва (штамиана у штампарији Драг. Миросављеви^а, на 8-ни, стр. 99) у којој су описане зграде. учионице, намештаји. уре^ење, обичаји, светковање, наставници, наставнп иредмети у томе времену у Лесковцу. У другом делу је описано што се учило.- читање, рачунање, ннсање и невање. Трећи део је најинтересантнији, јер је у њему изнесена дисцинлина и ред, казне н награде На крају је у чствртом делу: ироширење школе, преобраћање њено у данашњу школу. Књигаова има вредности, јер се из ње може видети, како се учило н васпитавало у школама пре двадесет година у Лесковцу а нешто мало раније и у осталим крајевпма уг данашњој Србији. Кад се она ирочита , видеће се колика је голема разлика између садашње школе и ондашње, а видеће се колико су деца имала муке док су паучила да мало читају. нишу и рачунају. (Јндашње пак васпитање пре .је могло да одврати децу од школе но да је упутти. II данашњи учитељи су сад други родитељи, а не као онда мучител.и. Од данашње педагогије и методике, мије било онда ни номена. Тај наиредак у школи иоказао се данас свуда, и њега су лепо опазили многи наши просветнн радници који су школу прегледали ире двадесет и више година. па су то исто и данас чинили. Разлика је та врло велика и основна настава је данас у Србији далеко V напред кренула. Ова ће књига послужити као гра1}а ономе који буде писао културну псторију Србије у овоме веку. Марвени лекар. — Изишла је из штампе књига Марвенн лекар. коју је по туђим изворима' нанисао Владимир Ђорђевић, проФ. ратарске школе у Кра.т,еву. У овој су књизи практичне поуке о узроцима, знацима, предохрани и лечењу најважнијих болести домаћих животиња. Ова књига (штампана у Крагујевцу, у штамнарији Андре Јовановића) има 112 слика у тексту, на 8-ни. стр 384, а стаје 3.60 дин. Летоиис Матице Српске. — Пзишла је 195 књига. а трећа свеска за год 1898 Летоиига Матице Сриске, који уре^ује Милан Савић. У овој су књизи ови чланци: 1. Гусле н хуслари, прилог уз културно-историску расправу „Музичка хметноет у Срба“, наиисао Владимир Каракашевић |са сликама); 2. У саожен 1847 год. у српској кн.ижевности, говорио о св. Сави 1898 год. у свечаној седници Књижевног Одељења Матице Српске проФ. Ћорђе Магарашевић; 3. Лодаци ил псторије старог сраскох жнвота, саопштио проФ. Полихроније Сирку; 4. Ричард Ш, трагедија у нет чинока о I Шскспира. с енглеског превео др. Лаза Костић (4 и 5 чин); 5. Уст])пјс/во 71,. кр. тнтелског к]>ајигиког шајкашког батиљома за доба народиог покрета 1848 — 1849 од А. Ђукића (наставак); 6. Писма Ђуре ДаничиЛа Јовану Бошковићу, с допунама за штампу приредио Ђ, Магарашевић, (наставак); 7. Сезона срп. народ. аозоришта год. 1898 у Н. Саду, од Јована Грчића; 8. Тајно аисање у споменицима српским, од Драгутина Костића, приказ Станоја Станојевића. Цена је овој књизи 70 новчића. Школскп Музеј у Београду. — Д. .1. Иутниковић, учител, и управигељ Школског Музеја, написао је књижицу у којојјештамнао извештај о Школском Музеју за 1896, 1897 ц 1898 годину. Књижииа је штамнана удржавној штампарији, на већој 8-ни,стр. 12. Други конгрес српских зем.љорадничких задруга. — Изишла је из штамне књига нод натписом Други конгрес сраских земл,орадничких задруга , држан од 1 до 3 септембра 1>97 године у Крагујевцу. Рад конгреса. Београд државна штампарија, 8-на стр. 211. У овој је књизи штампана и расправа: „О организаццји земљорадничког кредита“ од Раше Милошевића, која јс на конгресу читана. за тим говори који су поводом те расправе говорени, а семтогајош дебате ц о осталим нитањима која су била на дневном реду. У књизи су на крају штампана Правила Главне Зем.љорадничке Задруге. Статистнка краљевине Србије. — Изишла је из штамие књига XII Статистике краљевине Србије, у којој је нрви део:Попис становништва у краљевини Србији 31 дексмбра 1895 године. II ову је књигу уредио Богољуб Јовановић, начелник статистичког оде.љења мин. народне нривреде. Ова је књига уре1)ена по овим одељцима: 1. број кућа домова; 2 Фактичко и правно становништво по пол\; 3. задруге; 4. становништво ио месту ро1)ења; 5. становништво по доби н то у три групе: до 15 година, од 16--70 гоДина и старије; 6. но брачном стању; нежењенп и неудате (без деце до 15 годнна). ожењени н удате, удовци и удовице, и разведени; 7. становништво но матерњем језику у две групе (Срби п друге народности); 8. но вери оиет у две груие (нравославно и неправославно); 9. по писменосги; 10. по тел. и душ. недостацима (слепи, глувонеми и душевно болесни); 11. становништво но занимању у две групе и то: у нрвој које се издржава земљорадњом, и у другој оно које живи од другог каквог занимања На крају је преглед пониса становништва. Из њега се види, да у Србији има свега становн.: Срба 2,П83.482 а 229.002осталих народности; православних има 2,281.018, осталих 31-466; писмених има 321.222, а ненисмених 1,991.262; слепих има 2.512, глувонемих 4.125, лудих 1.487; занимају се зем.љорадњом 1,926.494, а другим занимањем се баве 385.990. — Ирепоручујемо ово дело свакоме, јер ће из оких циФара најбоље видети како живи наш народ.