Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА 333 нуно познатих еаглеских ликова н опе тоалете, са којс је брптанско женскиње било одавно ла гласу. Г-ђа 0'Даудова није нишга мање од осталих била је сјајна; пмала је шишке на челу, венац од ирских дијаманата и оооце у дијаманту, којп су. по њепу мишљењу натсјајилн све остале украсе у салону. Озбернје пуцао од муке што је оиа ту; али би она отишла на сваку забаву, где бп знала да ће наћи своје младе пријатеље. Она никако ннје друкче мислила, него да Ге њено присуство бнтн права наслада у друштву. — Мислим да ти је била од користи, драга моја — рече Ђорђе својој женп, коју је могао слободно оставити, кад је она са њом бнлаКаква срећа што је Ревека дошла; имаћеш у њој другарицу те ћеш се курталисати једном ове досадне Иркпње. На ово Амалија пе рече ништа, ни да, ни не. А откуда ми да знамо: шта је она мислила ? Један соир дСосИ на бриселску оперу уверн г-ђу 0’Даудову: да оиа није лепша од оне у Фпшембл Стрнту, у Деблину, а нп Француска мусика по њеном мњењу, није ништа ленша од њене отачаствене муспке. Она је частила своје друштво тима и тпма сличннм иримедбама гласно п махала особито задовољно и госпоствено својом великом хладилицом. — Ко је она чудновата жена са Амалијом, Родене, душо? — рекла је једна госпа у наспрамној ложп (која је код куће према мужу својем била увек врло учтива, а нублично врло заљубљена у њега). — Зар пе видиш ону са нечим жутпм у турбану, у црвеној сатинској хаљнни. а са великим сахатом ? — Поред оне женице у белом ? — упита средовечнп господин што је седео поред питатељке са орденском траком у рупи за дугме, у неколико грудњака и са белом пошом као шалчић какав. — Она лепа жена у белој хаљини, то је Амалија, ђенерале ; а ви сте већ све лепе жене запазпли, вп, ви ! — Само једну једину на свету, душе ми — рече раздраганп ђенерал, а она га шљегшу великим букетом што јој је у руцн био. — Душе ми, он је оно — рече г-ђа 0’Дауд — и оно је баш онај нукет што је купио на Цветном Тргу. Кад Ревека увреба један погдед Амалијнн п посла јој нољубац са врха прстију, г-ђамајора 0 Дауда прпми тај поздрав на се и одговорн јој милостивим осмејком, па што сиромах Добен мораде опет штукнути из ложе. Кад се чин свршио Ђорђа за тренутак нестаде нз ложе, отрчао је да се поздрави са Ревеком у њеној ложи. Са Кролеом се срете у ходнику и ту измени са њим неколико речп о догађајнма за последње две недеље. — Је си ли нашао нсправно чек код мојега банкера ? — рече Ђорђе уз значајав иоглед.