Delo

334 Д Е Л 0 — Исправно, голубе — одговорп му Робен. — Сматраћу за срећу ако ти се да прилика за реванш. А је ли стари попустио. — Није, али ће скоро — реле Ђорђе. — Пмао сам, знаш, нешто својега материнства. А је лп тејка попустила ? — Послала мп двадесет Фуната, магора рђа, замнсли ! А кад ћемо се састати ? Ђенерал обично руча уторком ван стана. Можеш ли тада ? Па чујеш, реди Седлеу да скине оне бркове. Шга ће њему цпвилашу, брковн и мундир. Знаш шта још? Овај, гледај да дођеш у четвртак. Роден нође даље са два отмена господичића, који су као и он билп, при штабу. Ђорђу се ннје бозна како допало то шго га зову на ручак, кад ђенерал неће ту бнги, те рече Родену: — Баш да уђем те да се јавим твојој жеии. На то Роден рече: — Иа како тн је воља — а лпце му се уозбнљи те се она два младнћа значајио погледаше. Ђорђе се растаде са овима и оде ходннком ђенераловој ложи, чпју је нумеру брижљнво прорачунао. Неки звучан, сићан глас одговорн му: ЕпГгег и иаш се пријатељ обрете пред Ревеком. Она скочи, нљесну руку о руку и обе пружи Ђорђу, јер јој је толико било мило, што се с њпм види. Ђенерал са орденпма зпну у новодошлога тако, као да би хтео рећи: какав ће ово андрак бити? — Драги капетан Ђорђе ! — повпка Ревека заносно. — Како је лепо од вас што сте дошли ? — Ја се н ђенерал просто убисмо зевајућн овако Ше-а-Ше. Ђенерале, то је мој каиетан Ђорђе, о којем сам вам то лико пута говорила. — Е, да ! — рече ђенерал па се једва приметно ноклони. — Нз којега је нука капетаи ? Ђорђе каза пук. Колпко ли би му мплпје било да је могао рећи : како је нз кора племнћске коњнце. — Тек што сте дошлп из западне Инђпје, јел те. Нпсте тамо бог зна колико ратовали. На стану овде, капетан Ђорђе? — нродужавао јс ђенерал још једнако са врло високс висние. Не: канетан Ђорђе, ви заборавко ниједан, већ канетан Озбери — рече му Ревека. Дотле је ђеперал прождирућн очима прелетао погледом од једнога до другога. — Капетан Озберн, тако ! Бпће какав рођак Л .. Озбериу ? Истн нам је грб — рече Ђорђе, а то јс била сушта истииа, јер је Ђорђе Озберн но савету једпога хералдичара нз ./1онг Акра набављајући кола дао насликати један грб нзбран из схематизма перова* Ђенерал на то не одговори ншпта, него узе оиерскн дурбин; (пошто тада још ие бејаше изнађеп бииокл) — п учини се као да проматра по нозоришту, Али је Ревека зиала да се његово друго око не миче са ње п њене блнзине н да из њега севају громови на њу п Ђорђа.