Delo

О 1’АЗОРУЖАЊУ 345 п ништа боље но покушати сад, на излгаку 19. века са новим погоршаним издањем Свете Алијанције, чија је усномена остала проклета, и чију су апсурдност доказале револуције од год. 1830. и 1848! 3'асновати велику реформу међународну, уводити нови ред у међународној заједници на данаипвем стању, на бШш цпо-у у територијалном поседу европских држава, значило би исто толико, колико ставити се у најодсуднију противност са неодољивим савременом тежњом самоопредељења народних. која иотиче из осиовних правних појмова у модерним друштвнма. То би био , једном реч ју , покушај исто толико антикултуран, реакционаран у најгорем смислу речи, колико и залудан. Рећи ће нам се, можда, на то, да се у ствари не 6и имало ништа да изгуби, кад би се за сад, ако већ никако шго боље не буде могуће, разоружању приступило на основи формалног признања данашњег стања у међународној заједници, док су на другој страни добици, користи, које разоружање у сваком случају, ма то било и под погодбом коју поменусмо, за целокупно човечанство собом носи и несумњиви и од големог значаја! Утакмице у оружању намећу подједнаке жртве и иобедиоцима и побеђенима у последњим великим међународним заплетима, који су изазвали стварање данашњега стања, и онима који су грубом силом присвојили туђе добро, као и онима који су опљачкани и оштећени. Да ли би нов рат донео собом повраћај права, исправку насиља, то је иитање ратне среће, која се не да у наиред са сигурношћу срачунати, нарочито сад кад више не може бити изненађења, кад су сви на опрезу, кад су живе силе свију држава активно организоване до у последње детаље. А после тога са данашњим војскама које се броје на милионе, са данашњим оружјем и ратничким ерествима, рат би био једна огромна несрећа и за победиоца и за побеђенога, па поред њих и за читаву међународну заједницу, целокупно цивилизовано човечанство. Није ли, зар, онда боље стати на пут тим новим страховитим несрећама, које све док траје данашњи оружани мир висе као Дамоклов мач над човечанством, па макар ненравде раније почињене остале и непокајане, макар се и ноДело XX 29