Delo

ПОСЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА 401 наше нначе бистре и снремне историјске испитаче н оцениоце. Лко ми је исиало за руком, да разбијем ту предрасуду, онда је знатно олакшана правилна и непристрасна оцена држања словенских народности, а носебице Срба у г. 1848. 11 з свега. што сам навео, излази као резултат, да положај , што су га Словени у завршним стадијама револуције заузимали није био последица. њиховог политичког иравца и мишљења, није био излив њиховог реакционог расиоложења , него је био носледица чисто сиољнога стицаја прилика, последица разних укрштених струја, које су се чудно сукобл.авале и сударале у аустријској револуцији. А то је све било е тога, што је цео револуциони покрет у Аустрији имао пре свега и нретежно чшџшналпи карактер. Др. Павловић је добро казао како револуција у Аустрији није била само борба да се за либералие пдеје извојује земљиште, већ се овде борило још за слободу толиких народности. Ја бих ту карактеристику имао само у толико да исправим, да се ту није борило „још за:‘ слободу народности, него да су национални интереси пре свега и на иЈЈвож илану одређивали место и држање појединих народности у тој целој револуционој сценери ји. Сирингер јето веома добро обележио казавши: „И доиста познавање националних тежња даје најбољи кл.уч за разумевање револуционе струје, којаје царевину г. 1848. захватила и потресла до њених најдубл.их Фундамената.4, Бечки Немци нису се задовољили извојеваним концесијама и обећаном конституцијом, него су одмах бацали жудне погледе преко аустријских граница у велику уједињену Немачку, коју је имао да створи ФранкФуртски парламенат; они се загрејаше за националну мисао много већма , него за политичке слободе, настаде агитација за немачко јединство, које би имало да обухвати у свој загрљај не само аустријске Немце, него и оно неколико тричавих милијона Словена, који су се нашли у западној половини монархије. Мацари су ту мисао иот помагали и, као што видесмо, одмах у самомепочетку револуције нудили Немачкој савез, тражили у њој наслон за нову централисану велику Маџарску, којој би остале немаџарске народности имале да нослуже као етнолошки материјал. Тнме су Дело хх 30