Delo

462 Д Е Л О оба та досле ..нладајућа" племена своме иокрету дала пресудно нацнонални печат, а то је онда сасвим логички морало изазвати реакцију код словенских племена, која су у томе немачко-маџарском рачуну играла улогу иотчињеног елемента. Нил Попов је веома добро казао да „није могло бити ништаједно другом иротивније него што су супротне једна другој тежње народности маџарске и словенске“, а ја уз то додајем да је поред Маџара ваљало одмах додати и Немце. Кад су Маџари и Немци изнели национални програм, који није значио ни мање ни више, но деобу и пропаст Аустрије а оснивањевеликеНемачке и велике Маџарске на развалинама потчињених словенеких племена, онда су нарочито западни Словени одмах морали стајати на противној страни, морали су бити за одржање Аустрије, алн у Федеративном облику. Палацки је тада изрекао мисао да ,,кад не би било Аустрије, ваљало би је у интересу Европе. у интересу човечности створитиА После тога је као одговор на Франкфуртски парламенат дошао словенски конгрес у Прагу. У самом помпезном позиву на конгрес то је јасно исказано јер је ту речено да „ФранкФуртски иарламенат тежи за тим, да се Аустрија одрече својега суверенства, да царевина са свима својим немаџарским нровинцијама уђе у немачку савезну државу. Такав би корак поништио не само једипство Аустрије, него и самосталност словенских племена." и т. д. Из свега се, дакле. види да су немачко-маџарске националне аспирације и тежње за утврђењем своје превласти сасвим природно потиснуле словенске народе на терен одржања Аустрије на Федеративној основи против њихових сеп ар атистичких см е р о в а. У словенском конгресу учествовали су делегати свих словенских племена, дакле и српскога народа. Он је требао да буде једна свечана манифестација словенске солидарности, да словенској заједници да неки позитивнији и практичнији облик те да сви еловенски народи раде по једном утврђеном програму и плану. Па ииак је тај конгрес прошао као један пролазни Феномен, као један скуп више платонскога, тео]>ијскоЈ'а карактера исто онако као што је био и Франкфуртски парламенат. Резултат није био неки утврђени практички про-